Izvor: Politika, 22.Maj.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najviše nadrilekara u istočnoj Srbiji

Uprkos dokazanim prevarama i dalje je mnogo onih koji posežu za „alternativnim lečenjem”. – Ćutanje žrtava pogoduje kvaziisceliteljima

Takav prizor može se videti u Beogradu i većim gradovima, ali i mnogim selima širom Srbije. Gužve ispred kuća u kojima kosti nameštaju „kostolomci”, ili ispred stanova gde se spravljaju „sokovi od povrća” kojima se, veruju mnogi, leči sve: od šećerne bolesti do raka i epilepsije.

Glavni istraživač studije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Istraživanje zdravlja stanovnika Srbije” dr Jasmina Grozdanov iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” otkriva kome se, kada imaju zdravstveni problem, građani prvo obraćaju za pomoć. Upravo je tako bilo formulisano pitanje u jednom ozbiljno sprovedenom istraživanju.

– Lekaru opšte prakse odlazi 64,6 odsto građana, direktno kod specijaliste 1,3 a privatnom doktoru odmah ode 1,5 procenata ispitanika. Narodnom iscelitelju odlazi svega 0,1 procenat građana ali zato „nekom drugom” čak 24,9 ili se „leči sam”– sedam procenata. Zanimljivo je da se najveći broj osoba koje se „leče same”, ili se ne obraćaju zdravstvenoj službi, nalazi u istočnoj Srbiji – 33,9 odsto, a prosek za Srbiju je 24,9 odsto. Oni su skloniji lečenju kod „nekog drugog”. Možemo samo da pretpostavimo da bi taj „neko drugi” mogao da bude nadrilekar, a da je ispitanike bilo sramota da kažu da odlaze narodnom iscelitelju– kaže dr Grozdanov.

Posebnu agilnost u raskrinkavanju nadrilekara pokazao je Predrag Stojadinović koji je o svojim saznanjima obavestio i redakciju „Politike”. Prateći razne forume na Internetu primetio je da neke osobe za sebe tvrde da leče sve, na čudotvorni način, prirodnim lekovima… Na globalnoj mreži hiljade ljudi postavlja im pitanja, uključuju se u rasprave i raspituju o mogućem „lečenju”.

Stojadinović se sam uključio u rasprave, predstavljajući se kao neko ko je zainteresovan za pomoć, jer, navodno, već 13 godina boluje od dijabetesa. Preko mejlova je dobio konkretne savete i ponude, koje su ga dovele do zaključka kako su ove osobe najobičniji prevaranti.

– Dobio sam savet da umesto lekova „glioral” i „gluformin”, za koje sam im rekao da uzimam za šećernu bolest - pijem borovnicu, a da posle tri četiri dana izbacim „smeće od lekova”. Drugi nadrilekar mi je poručio da sedam do deset dana pijem samo sokove od povrća, dok mi ne proradi pankreas, a onda da lekove izbacim. Inače, vrlo agresivno izbegavaju odgovor o svojoj stručnosti, diplomi, kao i lokaciji njihovih „klinika”. Nisu hteli ni u mejlu ni u telefonskom razgovoru da mi kažu koliko će me „lečenje” koštati – kaže Stojadinović koji izražava čuđenje da tužilaštvo i policija korišćenjem metode „prikrivenog islednika” i sami ne dođu do ovih prevaranata i pokrenu sudske postupke protiv njih.

On se problem nadrilekara proučava sa beogradskim publicistom Vojom Antonićem, autorom knjige „Da li postoje stvari koje ne postoje”.

– Kada shvate da su prevareni sramota ih je pred porodicom i prijateljima, pa ne prijavljuju nadrilekare policiji. Porodice takvih naivnih građana su opljačkane. Znam ljude koji su ostali bez stana i imanja, ali opet ne žele da prijave nadrilekara, jer misle da time ne mogu ništa dobiti. Ima onih koji prevarante ne prijavljuju i zbog poštovanja prema pokojniku koji je koristio njihove „usluge”. Ljudi idu kod nadrilekara, jer su zavedeni i neuki. Na medijskom javnom servisu sam gledao afirmativnu emisiju o Najdanovim krugovima, da se tamo ljudi navodno leče. Ako se zna da ima dosta neobrazovanih, nije ni čudno da ljudi poveruju u takve priče – smatra Antonić.

Poslednji poznati slučaj hapšenja zbog nadrilekarstva, dogodio se 22. decembra prošle godine. Tada je istražnom sudijiu Loznici priveden B. A. iz Lozničkog Polja, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela nadrilekarstva, lažnog predstavljanja i prevare.Onje osumnjičen da je tri meseca „lečio i pružao druge medicinske usluge”  čime je ugrozio život deteta koje je imalo šećernu bolest. Dete je posle svega stiglo u bolnicu, lekari su ga spasili. Svojevremeno je Beograđanku M. N. nadrilekar iz sela Vranište kraj Pirota lečio „čarobnim praškom”. Tretman je koštao 50 evra, a pacijentkinja je posle 20 takvih tretmana završila u KBC „Bežanijska kosa” gde joj je, posle komplikacija, amputirana noga. Samo kod ovog nadrilekara „lečilo” se oko 600 ljudi, o čemu je on vodio pedantu evidenciju.

-----------------------------------------------------------------------

Zarađuju na deci oboleloj od raka

Lekari priznaju da nemaju načina da odgovore pacijente od odlaska nadrilekaru. Neki, poput lekarki na odeljenju hematologije jedne dečje klinike, zamole roditelje da ih obaveste o takvoj poseti i da ne prekidaju propisanu terapiju. Dr Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta, specijalista javnog zdravlja, smatra da što je veće siromaštvo i socijalna nepravda u jednom društvu, a doktori nedostupni – to se više traže alternativna rešenja. „Nekada čudesno izlečenje kod teških dijagnoza raka traže čak i profesori univerziteta”, zaboravljajući na sve svoje obrazovanje i medicinsko zdravlje navodi dr Radovanović.

Olivera Popović

objavljeno: 23.05.2011.

Nastavak na Politika...

Mondo: ANKETA: Da li ste nekad išli kod kostolomca?