Izvor: Danas, 15.Jun.2015, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše kršenja prava u zdravstvu
Beograd - Skoro dve trećine ispitanika (60 odsto) smatra da država malo ili nimalo ne vodi računa o poštovanju ljudskih prava, pokazalo je istraživanje CeSID-a urađeno za kancelariju Zaštitnika građana.
Kako se navodi u istraživanju koje je realizovano u periodu od 21. do 30. marta ove godine, a u kome je učestvovalo 1.200 građana, na vrhu liste oblasti u kojima se najviše krše prava i ove godine nalazi se zdravstvo (41 odsto), i rad i socijalna politika (28 odsto). >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Treće i četvrto mesto oblasti u kojima se krše prava nalaze se pravda i državna uprava i lokalna samouprava, dok je policija, koja se 2013. godine nalazila na trećem mestu, sada pozicionirana na petom.
Istovremeno, građani najviše veruju vojsci (61 odsto), crkvi (57 odsto) i policiji (40 odsto). Takođe, smanjio se broj onih koji veruju da najveći broj državnih institucija ne krši prava građana, i to sa 12 odsto u 2013. na devet odsto u ovoj godini. To znači da tek svaki 11. građanin misli da državne institucije ne krše prava građana.
S druge strane, trećina ispitanika smatra da su im prava prekršena, među kojima je 24 odsto onih koji ništa nisu preduzeli povodom takvog postupanja, a skoro polovina ispitanika nije imala negativno iskustvo sa kršenjem prava od strane države. Nešto manje od polovine ispitanika, 47 odsto, nije imalo lično iskustvo da su bili oštećeni od strane bilo koje državne institucije, a od trećine ispitanika koji su uočili kršenje nekog svog prava, svega osam odsto se upustilo u proces pred nadležnim organima. Kako se navodi u istraživanju, izostanak bilo kakvog žalbenog procesa kod 24 odsto ispitanika posledica je nepoverenja u mehanizme zaštite njihovih prava u okviru državne administracije, kao i toga da procedure često zahtevaju kompleksna znanja i vreme, što odbija značajan broj građana.
Od ukupnog broja ispitanika 67 odsto njih nije navelo nijedno pravo za koje smatra da im je narušeno. Prema istraživanju, građani smatraju da se najmanje krše kulturna i politička prava građana, nakon čega slede građanska prava. U odnosu na 2013. godinu primetno je da je u skoro svim kategorijama, izuzev nacionalnih manjina i HIV pozitivnih osoba, u blagom porastu stav da su postojeća prava dovoljna za afirmaciju i zaštitu ovih grupa. Kod LGBT populacije je koncentrisan najveći broj onih koji smatraju da ta grupa ima previše prava, te da ih je potrebno ograničiti, dok su na drugom mestu, po negativnoj percepciji, bivši pritvorenici i zatvorenici.
Istraživanje pokazuje i da petina žena smatra da su im prava kršena jer su pripadnice te grupe, a povećan je i broj pripadnika nacionalnih manjina koji misli isto, a za osobe sa fizičkim invaliditetom zaključak je da više od 70 odsto njih veruje da su im prava kršena upravo zato što su pripadnici te grupe.
O sukobu ombudsmana i premijera
Skoro polovina anketiranih građana donekle poznaje nadležnosti ombudsmana, a više od dve petine ispitanika tačno navodi ime i prezime osobe koja obavlja funkciju zaštitnika i njegov rad ocenjuje sa 3,37. U drugom istraživanju ''Percepcija javnosti u vezi sa pravima ranjivih grupa u Srbiji i poznavanje nadležnosti i percepcija rada Zaštitnika građana'', objavljenom na sajtu ombudsmana, na pitanje ko je kriv za sukob zaštitnika sa pojedincima iz Vlade Srbije, 56 odsto ispitanika kaže da nije upoznato sa sukobom, 16 odsto da ne može da proceni, devet odsto da je ombudsman izašao van okvira svojih nadležnosti u slučaju prebijanja premijerovog brata, a 19 odsto da su pojedinci u vladi onemogućili da ombudsman obavlja posao u skladu sa nadležnostima.
O sukobu Jankovića i Gašića
Na pitanje ko je kriv za sukob između zaštitnika građana i ministra odbrane, 56 ispitanika kaže da nije upoznato sa sukobom, 16 odsto ne može da proceni, 10 odsto smatra da je zaštitnik izašao van okvira svojih nadležnosti tražeći poverljive informacije od ministarstva, a 18 odsto da je kriv ministar koji krije informacije koje bi doprinele rešavanju slučaja prebijanja premijerovog brata.
