Izvor: Politika, 03.Apr.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše diskriminacije na radnom mestu
Pritužba zbog novčane pomoći ženama koje izlaze iz Sigurne kuće, jer je ne dobijaju ni druge žrtve porodičnog nasilja
Poverenici za zaštitu ravnopravnosti Neveni Petrušić u toku prethodne godine upućeno je 335 pritužbi – čak tri puta više nego u 2010. godini, a najveći broj pritužbi odnosio se na diskriminaciju u sferi rada i zapošljavanja. U redovnom godišnjem izveštaju kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti ističe se da je svaka treća pritužba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podneta protiv organa javne vlasti, a među podnetim pritužbama najviše je onih u kojima se kao osnov diskriminacije navodi nacionalna pripadnost, invaliditet i pol.
Kako ističe pomoćnica poverenice Kosana Beker, na udaru kritike građana bili su vlada i njena ministarstva, centri za socijalni rad i ostali organi javne uprave – nekoliko pritužbi podneto je protiv uredbi vlade Srbije, a protiv Skupštine Beograda podneta je pritužba zbog odluke da se ženama – žrtvama porodičnog nasilja po izlasku iz Sigurne ženske kuće obezbedi novčana pomoć. Ova odluka koja je suštinski pozitivna, istovremeno je i diskriminišuća, jer njome nisu obuhvaćene one žene koje su bile žrtve porodičnog nasilja, a nisu zatražile pomoć od Sigurne ženske kuće, kaže naša sagovornica.
– U toku prethodne godine pokrenute su i tri parnice za zaštitu od diskriminacije – jedna zbog izjave V. K. iz Svrljiga, kojom se diskriminišu pripadnici romske populacije, druga je protiv Skupštine grada Jagodine zbog diskriminacije u uslovima za dobijanje finansijske pomoći za bračne parove, a treća je protiv Fudbalskog saveza Srbije zbog diskriminacije ženskog fudbala – ističe Kosana Beker.
Naša sagovornica ističe da je među prispelim pritužbama relativno veliki broj onih koje se odnose na diskriminaciju u sferi rada i zapošljavanja. Iako je jedan deo tih pritužbi neosnovan, činjenica da se veliki broj naših sugrađana obraća poverenici za zaštitu ravnopravnosti govori o tome da se oseća ugroženim na poslu i strepi za budućnost svog radnog mesta, tumači Kosana Beker i dodaje da se najveći broj žalbi odnosi na nepoštovanje prava garantovanih Zakonom o radu.
– Najveće žrtve diskriminacije u našem društvu su žene, Romi i osobe s invaliditetom. Pripadnice ženskog pola imaju manje šanse za zapošljavanje i napredovanje, a život s decom značajno povećava razlike između stopa zaposlenosti muškaraca i pripadnica lepšeg pola. Prezentacija žena u medijima još uvek je stereotipna i seksistička, a prisutan je i veliki broj ponižavajućih ili pornografskih medijskih proizvoda. Reklame u kojima su žene uglavnom prikazane kao domaćice koje usrećuje novi omekšivač za veš ili sredstvo za odmašćivanje rerne, predstavljaju metaforičan odnos društva prema pripadnicima nežnijeg pola. Demanti ove teze doživeli smo kada je delegacija Srbije nedavno vraćena sa zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, jer u njoj nije bilo nijedne žene – kaže Kosana Beker.
K. Đorđević
objavljeno: 04.04.2012
