Izvor: Blic, 31.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveće plate duvandžijama
Najveće plate duvandžijama
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zarade zaposlenih u prvih 11 meseci ove godine nominalno su porasle za 25,19 odsto, a realno za 13,71 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa, dakle ono što radnik odnese kući, porasla je sa januarskih 9.468 na 12.254 dinara, koliko je u proseku zaposlenima isplaćeno u novembru.
Sudeći prema statističkim podacima, u Srbiji se i dalje isplati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << raditi sa duvanom, jer je proizvodnja duvanskih proizvoda sa mesečnim prosekom neto plata od 28.970 dinara prva na listi delatnosti po visini primanja. Sledeće na toj poželjnoj listi su osiguravajuće kuće i penzijski fondovi (ali ne i Fond penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih Srbije), zatim vazdušni saobraćaj, finansijsko posredovanje i organizacije na bazi učlanjenja (komore i političke organizacije).
Na listi delatnosti sa malim primanjima prednjačila je proizvodnja odevnih predmeta, dorada i bojenje krzna, čiji su zaposleni ove godine u proseku mesečno primali samo po 2.134 dinara, što je znatno manje i od minimalne zarade. Zbog malih plata, na listi za izbegavanje nalazila se i proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina, prerada drveta (izuzev nameštaja), prerada kože i predmeta od kože, kao i reciklaža.
Najteže je svakako bilo onima koji nisu ni dobijali plate niti su im uplaćivani doprinosi, a takvih je svakog meseca u proseku bilo više od 10 odsto.
Kada je reč o penzionerima, oni naravno nisu imali mesece bez primanja, ali kada se zna da prosečna oktobarska penzija, čiji prvi deo najstariji dobijaju ovih dana, jedva prelazi 120 evra, jasno je da ni njima ova godina bar kada se radi o visini primanja neće ostati baš u najboljem sećanju. Dok su recimo prosečna novembarska primanja radnika u odnosu na januar povećana za 2.786 dinara, prosečna novembarska penzija koja će biti isplaćena tek sledeće godine veća je od januarske samo za 408 dinara.
Zaslugom nove indeksacije penzija, prema kojoj se primanja najstarijih usklađuju sa platama radnika i troškovima života, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi palo je sa januarskih 85,20 na 68,81 odsto, koliko to učešće iznosi u oktobru. Da su penzije i nominalno i realno rasle sporije od plata, pokazuju i podaci Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, prema kojima su prosečne penzije u periodu januar-avgust ove godinu u odnosu na isti period iz 2002. godine nominalno povećane za 21,87 odsto, a realno samo za 9,59 procenata. Zarade radnika u istom periodu nominalno su porasle za 26,11 odsto, a realno za 13,41 odsto.
Penzioneri su tokom godine primili tri povećanja, prvo i najosetnije za prvi kvartal od 11,13 odsto, zatim za treći kvartal - 7,69 odsto i za četvrti - 2,97 procenata. Penzije za drugo tromesečje pretrpele su smanjenje od 5,60 procenata, čime je prosečna penzija iz prvog kvartala smanjena za oko 400 dinara. R. Marković Najmanje u Dimitrovgradu
Na listi opština sa najvećim platama ove godine prednjačio je Beočin, a tik iza njega su Lazarevac, Vračar, Kanjiža i Stari grad. Najmanji prosek plata zabeležen je u Dimitrovgradu, zatim Ivanjici, Lebanu, Svrljigu i Beloj Palanci.
