Izvor: Blic, 13.Sep.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveće izrabljivanje radnika u bankama i trgovini
Dok smo radili istraživanje o kršenju prava zaposlenih javljale su nam se majke koje su se žalile da svoje ćerke, od kada su se zaposlile u bankama, više i ne viđaju. Ja imam poznanika koji je nedavno prešao u jednu banku. Ima duplo veću platu, ali radi 12 sati dnevno i svake subote i nedelje, kaže Svetlana Vukomanović, izvršni direktor fonda Centar za demokratiju.
Centar će naredne nedelje pokrenuti inicijativu za izmene Zakona o radu, Zakona o evidencijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u oblasti rada i drugih propisa kojima bi se unapredio položaj zaposlenih. Vukomanovićeva kaže da je, kada je reč o neplaćanju prekovremenog rada, najveće izrabljivanje zaposlenih u bankama, trgovini i ugostiteljstvu. Prema podacima koje je Centar dobio od zaštitnika građana Saše Jankovića, u bankama se na intervjuima za posao kandidatima otvoreno kaže da se „prekovremeni rad očekuje, ali se ne plaća",
– Izmene koje se tiču evidencije radnog vremena zaposlenog predviđaju obavezu vođenja evidencije o noćnom radu i prekovremenim satima, kao i dostupnosti te evidencije inspektorima rada. Sve velike firme morale bi imati kartice, a male knjige dolazaka i odlazaka. Neverovatno je da banke evidentiraju promet svakog dinara, a da nisu u stanju da beleže radno vreme zaposlenih – kaže Vukomanovićeva.
Druga izmena koju predlaže Centar za demokratiju vezana je za suzbijanje rada na crno. Kada inspektori rada kontrolišu da li su radnici prijavljeni, poslodavci im često kažu da ugovore o radu čuvaju kod advokata ili kod kuće, a dešava se i da tvrde da je neki radnik počeo da radi „pre dva-tri dana" pa još nisu obavili prijavljivanje za koje po zakonu imaju rok od osam dana. Centar za demokratiju predlaže da se Zakonom o radu poslodavci obavežu da ugovore o radu čuvaju u sedištu delatnosti ili ih evidentiraju kod nadležnog državnog organa kako bi oni u svakom trenutku bili dostupni Inspekciji rada.
– Najbolje bi bilo da se evidentiranje vrši u kancelarijama Nacionalne službe zapošljavanja jer one postoje u svim gradovima. Koliko sam čula, ovakav je model primenjen u BiH, što je znatno suzbilo rad na crno - kaže Svetlana Vukomanović.
Treća izmena odnosi se na davanja ovlašćenja Inspekciji rada da izriče visoke mandatne kazne, odnosno kazne na licu mesta, a da bi to bilo izvodljivo, predlaže se formiranje prekršajnih organa u okviru Inspektorata za rad, shodno Zakonu o prekršajima. U sadašnjoj situaciji, kaže Vukomanovićeva, sve je prepušteno prekršajnim sudovima koji, radeći sporije od redovnih i izričući kazne daleko ispod zakonskog minimuma, zapravo štite nesavesne poslodavce.
Podrška Inspekcije rada
– Imamo punu podršku direktora Inspekcije rada Radovana Ristanovića koji smatra da su predložene izmene Zakona o radu i potrebne i moguće – kaže Svetlana Vukomanović, koja se nada da je i izjava ministra Rasima Ljajića o mogućim izmenama ovog zakona usmerena na isti problem.
.jpg)
