Izvor: Politika, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najugroženija staračka domaćinstva na selu
Odlazak mladih iz sela najviše je doprineo osiromašenju starijih domaćinstava kod nas, a rezultat je da 28 odsto starih u jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji živi ispod granice siromaštva. Ukupan procenat starijih od 65 godina čija su primanja ispod granice, znači manja od 6.500 dinara mesečno, porastao je na 21 odsto.
To pokazuje najnovije istraživanje organizacije civilnog društva Emiti o vaninstitucionalnoj zaštiti starijih građana. Nada Satarić, rukovodilac istraživanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže da od oko 850.000 starih u Srbiji 53 odsto živi u seoskoj sredini. Kada se ima u vidu da 13 odsto njih nema nikakve lične prihode i da poslednjih godina mladi češće napuštaju selo, za populaciju "sedih vlasi" došlo je teško vreme.
– Stari nisu u stanju da obrade zemlju, a ne mogu da žive ni od prodaje tridesetak jaja. I oni koji imaju potomke po belom svetu neretko su zaboravljeni. Postoji i problem za one koji dobijaju socijalnu pomoć, a to je odlazak u najbližu poštu.
Istraživanje je pokazalo i da samo devet odsto starijih koristi neko pravo i usluge iz programa socijalne zaštite iako svaka četvrta osoba ima potrebe za tim. Usluge pomoći u kući razvijene su u 50 od 165 opština u Srbiji. Emiti je uputio opštinama apel da pruže finansijsku i drugu podršku ustanovama socijalne zaštite i počnu da podržavaju organizacije civilnog društva kao što su Crveni krst, udruženja penzionera, verske zajednice i druge nevladine organizacije. Takođe da "prošire lepezu" usluga i vidova zaštite kao što su savetovališta, centri za dnevni boravak i, smeštaj u hraniteljske porodice.
Sagovornica dodaje da 60 odsto starih čine žene, da ih je 41 odsto bez školske spreme, da svaka četvrta stara osoba živi sama, a svaka treća sa bračnim drugom, tako da malo njih može da se osloni na mlađe u porodici. Od pet njih četiri pati od nekog hroničnog oboljenja, a samoj jednoj od pet osoba to ne smeta da dnevno normalno funkcioniše.
Podaci govore da 16 odsto hroničnih bolesnika ne prima redovno terapiju baš zato što živi na selu. Postoji još jedan veliki problem, naglašava Satarić, a to je da stariji od 70 godina praktično nemaju prava na zdravstvenu knjižicu. Naime, po zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju nekadašnje SFRJ, rođeni do 1928. godine nisu bili obavezni da uplaćuju doprinose za osiguranje. Tako, ukoliko sada ne primaju penziju, ne mogu da dobiju ni socijalnu pomoć.
Po istraživanju agencije Emiti, od 850.000 starih oko 10 odsto je starijih od 70 godina. Naša sagovornica uverava da je reč o kršenju novog ustava, "čiji član 68 garantuje starijem stanovništvu zdravstvenu zaštitu, samim tim što navodi da oni koji nemaju prava na osiguranje imaju prava da im se ono nadoknađuje sredstvima iz javnih prihoda, odnosno iz budžeta".
Agencija Emiti je, zato, nadležnim ministarstvima i parlamentu uputila predlog da stvore mehanizme kojima će omogućiti da se Ustav poštuje i država omogući starima zdravstvenu zaštitu koju zaslužuju. Takođe, da omoguće dostavljanje penzija i socijalne pomoći i u najudaljenije delove Srbije uz – obavezne priznanice. Odvajkada je geslo da država koja ne brine o deci i starima, ne brine o sebi.
– U ministarstvima su nam rekli da je ovo sada još tehnička vlada i da time ne mogu da se bave dok se nova ne izabere, a ni okrugli sto o problemima ove populacije ne možemo da održimo dok se parlament ne formira. U Evropu možemo samo očigledno svesni svojih važnih socijalnih problema, među kojima je briga o starima jedan od najvećih – kaže Nada Satarić.
Mirjana Nikić
[objavljeno: 02.04.2007.]
