Izvor: Blic, 17.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najprivlačnije zdravstvene struke
Najprivlačnije zdravstvene struke
BEOGRAD - Farmaceutski tehničar, fizioterapeut i zubni tehničar najpopularnija su zanimanja među budućim srednjoškolcima. Na listi želja četrnaestogodišnjaka često se nalaze i ekonomske škole, gimnazije, kao i škole iz oblasti turizma, ugostiteljstva i ličnih usluga - kaže za 'Blic' Radovan Živković, član upisne komisije Ministarstva prosvete.
- Zdravstvo već godinama izbija na vrh liste želja budućih srednjoškolaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre svega, zbog malog broja mesta. U ovoj oblasti ima dva puta manje mesta nego u ekonomskim školama i čak četiri puta manje mesta nego u gimnazijama. Mladima je interesantno i ugostiteljstvo i turizam, naročito trogodišnja zanimanja kao što su: trgovac, kuvar, poslastičar. Oni vrlo dobro znaju da kada to završe mogu da otvore privatni biznis i zarađuju sami svoj hleb - priča Živković.
Iz istog razloga mladi se odlučuju i za frizere. Veliki broj dece, naročito devojčice, koje su imale odličan uspeh u osnovnoj školi i mogu da se upišu gde god hoće, biraju da postanu baš frizerke.
- Dečaci, od četvorogodišnjih zanimanja, preferiraju ona iz područja elektrotehnike, telekomunikacija i elektronike, a među trogodišnjim zanimanjima najčešće biraju da budu vozači i automehaničari. Apsurd je što se trogodišnja zanimanja iz oblasti građevine nalaze na dnu lestvice želja, iako ih često prate stipendiranja, kreditiranja i siguran posao - precizira Živković.
Nepopularni su tekstilci i zanimanja kao što su krojač i modelar odeće, jer ta industrija trenutno vrlo slabo stoji. Malo interesovanja vlada i za zanimanja iz oblasti hemije, rudarstva i metalurgije jer i u tim granama vlada kriza, dodaje Živković. Da bi zanimanja iz bazične, mašinske industrije postala popularna, potrebno je da nam ekonomija krene napred, bez čega ni zemlja neće moći da napreduje, objašnjava on.
Prilikom izbora srednje škole za decu je vrlo važno da naprave zreo izbor jer od toga zavisi njihov budući život. Mnogi nisu ni svesni koliko je bitno da se u životu bave onim što vole. Uskoro će izaći informator u kojem će moći da vide koliko je za svaku školu i svaki profil bilo potrebno bodova za upis prošle godine.
Ne treba prenagliti pri izboru, pa reći 'aha, imam dovoljno bodova za tu i tu školu'. Već treba razmisliti i o tome čemu težiš, šta ti 'leži' i s čime ćeš biti zadovoljan - savetuje Živković.
U situaciji kada nam je školstvo u reformi, a zemlja u tranziciji zaista je i za stručnjake teško savetovati deci šta da upišu.
- Čak i kada se pogleda sadašnja lista deficitarnih zanimanja, ni ona ne može biti pouzdan putokaz pri izboru zanimanja jer za četiri godine situacija na tržištu rada može biti sasvim drugačija - upozorava za 'Blic' Višnja Helajzen, savetnik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje. I ona, međutim, savetuje svršenim osnovcima da pri izboru srednje škole osim mogućnosti zaposlenja vode računa o svojim sklonostima i zanimanjima koja vole.
- Izbor škole u stvari je i izbor za ceo život. Zato pri tom izboru treba da se po mogućnosti opredele za zanimanje koje vole i u kojem će biti lično zadovoljni, ali i da od njega mogu da žive - navodi Helajzen.
Kada je reč o deficitarnim zanimanjima sa kojima se može lakše zaposliti jer ima više slobodnih radnih mesta nego nezaposlenih, podaci Službe za zapošljavanje pokazuju da se takvim zanimanjima trenutno mogu smatrati prodavci, vozači autobusa, tramvaja i trolejbusa, zatim administrativni tehničari i sekretari, vatrogasci, portiri, domari, poštari. Među tradicionalno deficitarna zanimanja u poslednje vreme dospela su i zanimanja koja podrazumevaju pomoć starijim osobama. Jovana Subotić - Radenka Marković
