Izvor: Politika, 31.Dec.2014, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najhladnije u novogodišnjoj noći
U naredna tri-četiri dana temperature u celoj Srbiji biće i ispod minus 20 stepeni. – „Odmrzavanje” za vikend. – Sneg doneo manje nevolje, nadležni spremni za mraz
Veliki deo Srbije je pod snežnim pokrivačem, a ledeni talas sa temperaturama koje će biti i ispod minus 20 stepeni Celzijusa okovaće u naredna tri-četiri dana celu zemlju, najavljuju meteorolozi.
– Sneg će padati još danas i sutra na zapadu i jugu zemlje, dok će na severu biti suvo, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odatle nam dolazi – mraz. Najhladnije će biti sutra i 1. januara: očekuje se da u novogodišnjoj noći temperatura dostigne i više od minus 24 stepena u pojedinim delovima Srbije. Prvi januar biće ubedljivo najhladniji ove sedmice, ali najverovatnije i najhladniji dan u celom januaru – kaže za „Politiku” meteorolog Branko Sparavalo.
Ledeno vreme dolazi sa severa Srbije gde će se naredna dva dana temperatura spustiti i na minus 20 stepeni Celzijusa. U Vršcu se, na primer, očekuje minus 22, na obodu Beograda, u okolini aerodroma biće minus 20, dok se u centru glavnog grada očekuje nešto „toplije” – minus 16 stepeni.
– Ledeni talas okovaće i planine – na Kopaoniku i Zlatiboru u toku dana temperatura će biti ispod minus deset stepeni, a izuzetno hladno biće i u nižim krajevima Srbije – objašnjava Sparavalo.
Ipak, ovo „ledeno doba” biće kratkog daha, već od petka, prvo na planinama, a zatim i u celoj zemlji očekuje se otopljenje, zahvaljujući toplom vazdušnom talasu sa Atlantika, koji nam pristiže pred vikend.
– Očekuje se da od petka na planinama temperatura bude tek nešto niža od nultog podeoka, a „odmrzavanje” će uslediti i u svim ostalim krajevima Srbije. Posle toga, u naredne dve-tri nedelje ne očekuju se značajnije zahlađenje, ali će od 5. do 20. januara biti malo padavina, uglavnom susnežica i kiša u nižim predelima – kaže naš sagovornik.
Sneg koji je vejao na severu zemlje od nedelje, a biće ga, prema najavama, još na zapadu i jugu Srbije danas i sutra, do sada nije napravio veće nevolje nadležnima.
– Nema nikakvih problema za sada uprkos padavinama, ali kakva nam je ova godina bila, ne treba potceniti ni preostala dva dana u 2014 – kaže za „Politiku” Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.
On navodi da je u nedelju, kada su počele padavine, aktiviran Štab za vanredne situacije, da su sve službe neprestano u kontaktu, i da se prate dešavanja u celoj zemlji.
– Autoput nam je definitivno prioritet. Postoje isključivanja teretnog saobraćaja na pojedinim deonicima u Srbiji, što je takođe normalno za zimsko vreme – ističe Marić.
A problema koje zima uvek pravi, bilo je i ovog puta: đaci desetak sela na Suvoboru zbog snežnih nanosa juče nisu mogli da dođu u školu. Prema rečima Zorana Pantovića, direktora Osnovne škole „Ivo Andrić” u Pranjanima, kako prenosi Beta, nastava će biti nadoknađena. Jak vetar stvarao je probleme na putevima u Vojvodini, naročito u okolini Zrenjanina, a neke kratke saobraćajne deonice su zbog snežnih nanosa i olujnih udara vetra bile kratko zatvorene.
U nekim planinskim selima došlo je do nestanka struje, a ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, kako su prenele agencije, apelovala je juče na vozače da koriste zimsku opremu, jer je, kako je istakla, upravo to najveći problem koji trenutno ugrožava normalno odvijanje saobraćaja.
Na području zapadne Srbije sve raspoložive mašine za čišćenje snega su na terenu, ali putarima veliki problem zadaju sneg i vetar, izjavio je juče za Tanjug ministar zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić.
Komentarišući činjenicu što je juče ujutru više od 1.000 domaćinstava na području Moravičkog okruga ostalo bez električne energije, Ilić je rekao da je sve učinjeno da se kvarovi što pre otklone.
„Na području Golije visina snežnog pokrivača je više od pola metra, međutim sistem održavanja neće bit ugrožen, a dežuraćemo i za predstojeće praznike. Priroda ume da bude surova i na pojedinim područjima značajno otežava normalno funkcionisanje. Takođe, moramo voditi računa o bujičnim vodama do kojih eventualno može doći usled topljenja velikih količina snega”, rekao je ministar Ilić.
-------------------------------------------------------------------
Kako se izračunava subjektivni osećaj hladnoće
U svim mestima u Srbiji juče je bilo ispod nule, ali subjektivni osećaj koji su građani imali dok su boravili napolju bio je da je temperatura bara za pet do deset stepeni niža od stvarne. Za ovaj osećaj glavni krivac je vetar.
– To je efekat hlađenja koji nastaje pre svega usled vetra i niske temperature. Nije u pitanju samo subjektivni osećaj jer na površini kože koja nije zaštićeni na ovako niskim temperaturama i vetru osećamo daleko veće hlađenje. Postoji nekoliko formula za izračunavanje ovog osećaja, a jedna od njih je odnos temperature i brzine vetra – objašnjava za „Politiku” meteorolog Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Što vetar jače duva, osećaj hladnoće je veći, a ovaj fenomen dešava se i leti – samo obrnuto: usled visokih temperatura i velike vlažnosti povećava se osećaj toplote.
– Vetar koji duva brzinom od jednog metra u sekundi stvara osećaj niže temperature za jedan stepen. Ako znamo da je juče popodne u Beogradu bilo minus pet, a vetar je duvao brzinom od pet metara u sekundi – onda se mnogima činilo da je napolju minus deset stepeni Celzijusa – kaže Todorović.
Na sreću, u ledenim danima pred nama vetar će biti slabog intenziteta, pa nećemo imati osećaj da je hladnije od prognoziranih minus 20 stepeni, kaže naš sagovornik.
D. Ivanović
objavljeno: 31.12.2014.
