Izvor: B92, 23.Mar.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrađen program "Slobodna zona"
Beograd -- Program "Slobodna zona" Kulturnog centra Reks nagrađen je priznanjem Fonda "Jelena Šantić" za ovu godinu.
Po oceni žirija članovi Slobdne zone postigli su visoke umetničke rezultate koji su doprineli širenju mira i tolerancije, kao što je to činila umetica, Jelena Šntić devedesetih godina. "Slobodna zona", je u 2007. godini organizovala je filmske festivale, razne programe i tribine u celoj Srbiji.
U Beogradu, na filmskom festivalu prikazano je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 18 dugometražnih i krtkih dokumentarnih i igranih filmova koji su akcentovali društvene i političke teme iz celog sveta.
Direktorka Slobodne zone, Katrina Živanović, primila je nagradu – fotografsko delo Goranke Matić, i naglasila da je uspeh Zone, rezultat rada velikog broja saradnika iz cele Srbije.
"Te udružene energije, uspele, kako pokazuje ova nagrada da ponesu taj duh otvorenosti, i velike inspirativnosti jednog angažovanog umetničkog programa, koji ne samo da ima veze sa aktuelnim društveno-političkim pitnajima iz celog sveta nego opipavaju puls lokalne zajednice", kazala je Živanovićeva.
Žiri smatra da su sve aktivnosti Slobodne zone usmerene ka zaštiti ljudskih prava I da demonstriraju umetnički i društveni angažman kakav je Jelena Šantić promovisala.
Posebno je pohvaljen rad sa omladinom u celoj zemlji.
"Najveće dostignuće njihovo, što to ne rade samo u gradu, nego u celoj Srbiji, i što čuvaju vrlo visoko kvalitet, i ne podležu onoj opasnosti kojoj je uvek angažovana umetnost, da bude dobra po namerama, a loša po rezultatima", objasnio je Vojin Dimitrijević, predsednik upravnog odbora Fonda "Jelena Šantić"
Balerina Jelena Šantić, stekla je svoju slavu ne samo kao umetnica, već i kao jedna od najznačajnijih mirovnih aktivista u Srbiji.
Od 1991. godine bila je inicijator mnogih mirovnih demonstracija, osnivač brojnih mreža za saradnju nevladinih mirovnih organizacija u zemlji i regionu i rukovodilac u projektima za pomoć izbeglicama i pomirenja među zaraćenim stranama.
U znak zahvalnosti Beograd je, dve godine posle Berlina, odao počast svetskoj humanistiknji nazivajući njenim imenom, park na Neimaru između ulica Južni bulevar i Internacionalnih brigada.
