Izvor: Politika, 07.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagomilani gnev
Miodrag deluje poput svojih vršnjaka. Ima malo godina, ali mnogo gorčine u dosadašnjem životu. Našao se iznenada u Prihvatilištu i pokušava da se sabere od svega što mu se zbivalo za ovih šesnaest godina. Prema njemu su ovde dobri, što mu je veoma važno.
Taman kada smo bili pri kraju razgovora zazvonio mu je mobilni telefon. Osmehnuo se i poskočio.
– Dolaze mi baka po ocu i sestra u posetu. Pa to je divno. Nisam očekivao da dođu, ali, eto, došle su i to me mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raduje.
Do dolaska u Prihvatilište živeo je sa majkom i sestrom.
– Ne znam odakle da počnem. I sam sam zbunjen. Tata, koga sam obožavao, umro je iznenada prošle godine. Srčani udar. Bilo mi je veoma teško. I danas me boli kad se setim kako je bio požrtvovan otac. Radio je kao vozač kamiona. Lepo je zarađivao, ali je često putovao i bio odsutan od kuće. S puta bi se vraćao punih ruku poklona za sestru i mene.
Žali što su sestra i on tako rano ostali bez oca i oslonca.
– Bila mu je tek četrdeset sedma. Znao sam da ima slabije srce, ali sam se nadao da će živeti duže, dok ne porastemo sestra i ja.
– Zašto si stigao u Prihvatilište?
– Zato što sam uradio nešto što nije trebalo, ali je bunt nezadovoljstva u meni toliko bio izražen da sam morao to da učinim.
– Možeš li da kažeš šta si to loše uradio?
– Vraćao sam se kući. Na vratima sam zatekao prijatelja moje majke i stigao samo da ga udarim. Nisam ga povredio. U gnevu sam udario majku i povredio je. Pozvala je policiju. Doveli su me u Prihvatilište. Znam da je podnela krivičnu prijavu protiv mene i odgovaraću za nanošenje teških telesnih povreda. Čeka me Kruševac.
Na pitanje zašto je tako postupio prema majci, kaže da je znao da ima tog prijatelja i da joj je skrenuo pažnju da ne želi da ga vidi u istoj kući u kojoj je živela s ocem. Prema njegovim rečima on je bio u vezi s majkom i dok mu je otac bio živ, ali je ćutao jer je smatrao da nema pravo da se meša u njihov brak.
– Nije samo reč o tome. Od malih nogu pamtim da nikada nije vodila računa o nama. Od jutra do sutra bila je po komšiluku. Deca je nisu zanimala. Jednom sam se teško povredio u igri i bio vezan za krevet. Tetka je dolazila da mi pomaže da ustanem i oporavim se, ali nije mogla to da čini svakoga dana, a majka je i tada odlazila od kuće. Jednom je taj gnev morao da izbije na površinu i sada čekam suđenje. Bilo bi bolje da je drugačije, ali je sad kasno...
Snežana Prljević
objavljeno: 08.10.2010.
