Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naftni rat na šorovima
Subotica – Grčki "Helenik petroleum", koji ima pumpu "Eko ju" na segedinskom putu u Subotici, nedavno je reagovao, jer je ulaz na njihovu pumpu zagradila druga, konkurentska pumpa. Grčki naftaši su tražili da lokalna samouprava učini nešto kako bi oni normalno mogli da posluju.
Iz konkurentske firme "Evro gas", lokalnih biznismena braće Vojnić, nije stigla nikakva reakcija, ali nije teško pretpostaviti da su građevinskom dominantnošću svoje pumpe pokušali da nadoknade zaostajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u startu. Naime, Vojnići su pumpu počeli da grade još pre dve godine, ali bez potrebnih građevinskih dozvola. Nekako u isto vreme, odmah do njihovog placa smestila se i pumpa "Helenik petroleuma", koji je i tražio od nadležne inspekcije da učini nešto i reši problem.
Posao na gradnji pumpe "Evro gasa" je zaustavljen, Vojnići su pribavili potrebne dozvole i nakon izvesnog vremena postavili svoj natpis ispred grčkog. Ovo se, međutim, ne dešava negde na autoputu gde bi očekivana frekvencija saobraćaja omogućila brzu zaradu ovako "načičkanim" pumpama, već praktično u centru grada.
Uzgred, preko puta ove dve pumpe, koje očigledno nemaju dobre komšijske odnose, već decenijama postoji i jedna manja NIS-ova pumpa. Tako u krugu od tek koju desetinu metara postoje čak tri benzinske pumpe.
Ovaj slučaj, kaže Nebojša Janjić, predsednik opštinske komisije za planove, podstakao ga je da predloži odredbu u Generalnom planu grada da sa iste strane puta ili ulice najmanje rastojanje između dve pumpe mora da bude – bar jedan kilometar.
– Lokacije u gradu za benzinske pumpe nisu planski definisane, već je to prepušteno tržištu, ali i odredbama koje ograničavaju veličinu parcele na kojoj se nalazi benzinska pumpa, a koji, recimo, predviđaju da rezervoar mora u stambenim četvrtima da bude najmanje 30 metara od granice rejona benzinske pumpe. U praksi to znači da u stambenom delu grada benzinska pumpa mora da zahvata najmanje četiri hiljade kvadratnih metara – kaže Janjić u razgovoru za "Politiku".
Objašnjenje da tržište i restriktivne odredbe regulišu ovu oblast u nesrazmeri je s brojem pumpi u gradu koje se otvaraju bukvalno na svakom ćošku. Ipak, dobiti zvaničan podatak koliko ih ima u gradu gotovo je nemoguće. Nezvanično, "Politika" saznaje da u gradu postoji čak 21 benzinska pumpa, što je, po mnogim procenama, previše za grad od oko 160.000 duša. Čak 14 od ovih pumpi je izgrađeno u poslednjih nekoliko godina.
Osim ove 21 pumpe u gradu, treba dodati i da je na autoputu, odnosno Koridoru 10, od granice ka Beogradu, prostornim planom infrastrukturnog koridora E 75 u ataru Subotice predviđeno čak sedam pumpi na ukupno 45 kilometara puta, sve imaju odobrene planove, ali nijedna nije izgrađena.
Za pumpe u centru grada potrebna je saglasnost opštinske Službe za građevinarstvo, Zavoda za urbanizam koji radi uslove i Direkcije za izgradnju koja izračunava nadoknadu za gradsko građevinsko zemljište. Tu je, uostalom, i najveća zarada opštine – za jednu pumpu u centru grada jedna strana kompanija na ime popularne "vazdušarine" platila je 11 miliona dinara.
Pumpe koje se podižu na koridoru treba da dobiju plan detaljne regulacije koji odobrava lokalni parlament, pa je ova tema svaki put bila meta žestokih političkih rasprava. Inače, način dobijanja pumpi, bilo u gradu, bilo na autoputu, gotovo uvek je isti: obično bivši vlasnik placa podnosi molbu (na osnovu imena teško ga je dovesti u vezu sa kapitalom koji je potreban da bi se izgradila pumpa); pravi vlasnik pumpe obično se otkrije tek kada je pumpa već izgrađena i postavi svoj zaštitni znak.
[objavljeno: ]
.jpg)
