Izvor: Politika, 06.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naftna mrlja se smanjuje
Poslednji izveštaji govore da postoje svi znaci da će mrlja biti apsorbovana
Od našeg dopisnika
BUKUREŠT – Pojava ogromne naftne mrlje na Dunavu, nizvodno od Đerdapa 2, izazvala je veliko uzbuđenje u Rumuniji. Prve tvrdnje da se ona već proteže na dužini od više od sto kilometara i da se brzo kreće ka Crnom moru izazvale su ovde košmarne prognoze. Svi rumunski mediji su zabrujali, televizijski izveštači su odmah izašli "na teren". Rumunska ministarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekologije Sulfina Barbu helikopterom je odletela na lice mesta da proveri stanje. Rumunski stručnjaci koji su je pratili utvrdili su da je nafta (mazut) iscurila iz pogona na srpskoj strani, u Prahovu.
Ministarka je odmah optužila "srpske organe" da su krili, kako pojavu same mrlje, tako i ko ju je izazvao, odnosno da su prekršili međunarodne propise i obaveze da se o ekološkoj katastrofi koja se tiče i suseda odmah obaveste svi zainteresovani.
Valja naglasiti da su u nastaloj situaciji Rumuni vrlo brzo reagovali poučeni onim što im se već nekoliko puta dešavalo. O situaciji je odmah obaveštena vlada i premijer Taričanu se pozabavio rešavanjem ovog iznenadnog problema. On je pozvao našeg ambasadora u Bukureštu Dušana Crnogorčevića i od njega zatražio obaveštenje. Odmah zatim premijer je organizovao video-konferenciju sa svim odgovornim faktorima u rumunskim podunavskim okruzima, čije je obale ugrožavala naftna mrlja. Izdat je nalog da se odmah krene u odlučnu akciju suzbijanja posledica izlivanja nafte u reku.
Rumuni su poslali specijalizovane brodove i drugu tehniku u ugrožene zone. Postavljene su specijalne prepreke. Razmišljalo se o pregrađivanju celog Dunava i obustavi plovidbe na njemu. Rumuni su uglavnom usklađivali dejstva sa Bugarima, koji su se takođe našli na udaru. Ovdašnju javnost su najviše brinula ona mesta duž reke koja koriste dunavsku vodu za snabdevanje svojih vodovodnih sistema. Najveće zebnje je izazivala mogućnost da ogromni talas zagađene vode stigne do dunavske delte i tamo izazove ekološko-biološku katastrofu, koja bi ugrozila čitav život u delti.
Na sreću, kako je danas u prvim popodnevnim satima saopštio rumunski ministar ekologije, preduzete (mehaničke i hemijske) mere su dale željene rezultate. Mrlja se sve više smanjuje i postoje svi znaci da će biti apsorbovana. Kad je plovidba na Dunavu u pitanju, ona neće biti prekinuta. Ovde, u Bukureštu, izvlače se zaključci iz onoga što se desilo. Prvi je da o ekološkoj havariji, bez obzira na to gde se desi, ne treba ćutati i da se ona ne prikriva. Prikrivanje i prećutkivanje je veliko zlo, tvrde Rumuni koji imaju iskustva u tom pogledu. Drugi zaključak koji se ovde ističe jeste taj da svi moraju poštovati međunarodne propise koji, pored ostalog, nalažu da se sve zainteresovane strane hitno obaveste o nastaloj katastrofi kako bi se preduzele hitne zajedničke akcije.
Bez obzira na odlične političke odnose između Bukurešta i Beograda, ovde su u poslednja dva dana našoj strani upućene oštre zamerke. Ministarka ekologije je izjavila da se, po svemu sudeći, "Srbija još ne ponaša evropski". O onome što se desilo na Dunavu Rumunija je obavestila Dunavsku komisiju i druga kompetentna međunarodna tela i najavila da će se od "srpskih vlasti zatražiti da podnesu sve troškove suzbijanja naftne mrlje".
Milan Petrović
[objavljeno: 06.10.2006.]
