Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naftna mrlja ne preti Srbiji
Od naftne mrlje duge pet kilometara i široke 50 metara, koja je pre nekoliko dana izbila na Dunavu kod Vukovara, nedaleko od kombinata „Borovo”, Srbiji najverovatnije ne preti nikakva opasnost. Preliminarni rezultati analize uzoraka sa mesta gde reka uvire u našu zemlju pokazuju da kvalitet vode nije promenjen, što znači da se fleka rastvorila pre nego što je stigla do nas. Uzorci će se, sve dok ne budemo potpuno sigurni da nema razloga za bojazan, uzimati i u narednih nekoliko dana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Bez obzira na to što, čini se, ne treba da brinemo u iščekivanju konačnog ishoda ovog slučaja, blagu zebnju može da unese to što Hrvatska nije o nezgodi odmah obavestila Srbiju preko sistema za ranu najavu akcidenata, uspostavljenog među članicama Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. Sistem i jeste organizovan kako bi svi eventualno ugroženi bili na vreme pozvani na pripravnost, to jest upravo zato da bi svi mogli da se pripreme na samoodbranu umesto da zavise od toga hoće li sused uspeti da se izbori sa nevoljom koja bi mogla postati zajednička. Kako objašnjavaju u Direkciji za vode, državama je ostavljeno da, ukoliko se akcident desi na njihovom delu toka neke prekogranične reke, same procene ima li opasnosti za nizvodne zemlje i odluče da li je neophodno uputiti im upozorenje. Hrvatski stručnjaci su očigledno smatrali da Srbija neće biti ugrožena i bili su u pravu.
Naftne mrlje se u srpskim rekama pojavljuju sedam-osam puta godišnje, navode u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Uglavnom se izlivaju iz brodova, barži i cisterna a gotovo svaki put, tvrde nadležni, krivac bude nađen i izveden pred sud. Koliko su sudije blage ili oštre prema njima, u ministarstvu nisu hteli da kažu pošto, kako su objasnili, ne misle da je umesno da komentarišu kaznenu politiku sudova. U načelu, zakon za takve prestupe propisuje kazne od 500.000 do 3.000.000 dinara.
Ako niko ne preuzme odmah odgovornost, uklanjanje mrlje pada na javna vodoprivredna preduzeća. Posao im olakšava ono što se desilo i s mrljom koja je niz Dunav potekla od Vukovara – reka je često dovoljno velika da „proguta” prljavštinu i razloži je na čestice pre nego što stigne i najbrža intervenciona ekipa.
– Mrlje prikupljamo pomoću plutajuće gumene zavese, koju razvučemo između čamaca ili između čamaca i obale. Sa plovila u pogon stavimo pumpu koja može da usisa 99 odsto mrlje, pod uslovom da nema talasa, a prikupljene derivate nosimo u rafinerije – objašnjavaju u „Srbijavodama”.
V Vukasović
objavljeno: 05.07.2011.
