Izvor: Blic, 14.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta kroz Srbiju
Nafta kroz Srbiju
BEOGRAD - Kakve su šanse da u skorijoj budućnosti otpočne gradnja transbalkanskog naftovoda, koji preko Srbije povezuje rumunsku crnomorsku luku Konstanca s lukom Omišalj na Jadranskom moru, znaće se verovatno po povratku delegacije srpske vlade iz SAD koja treba da sa predstavnicima američke administracije i finansija razgovara o zajedničkom angažmanu SAD članica EU i Rusije na ovom projektu. SAD su, inače, u početku zagovarale varijantu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se umesto ovom trasom naftovod gradi od Burgasa, crnomorske luke u Bugarskoj, do luke Valone u Albaniji.
Da su zainteresovani za ovu trasu, SAD su pokazale tek 22. jula prošle godine, kada je Američka agencija za trgovinu i razvoj USTDA odobrila Hrvatskoj 202.000 dolara za izradu fizibiliti studije o izgradnji ovog naftovoda. Jasno je, takođe, da je i na američkoj strani i kod zainteresovanih zapadnoevropskih zemalja pobedio lobi koji je zagovarao interes Srbije. Jer su Hrvati još od prvih razgovora na temu gradnje naftovoda za transport kaspijske nafte od Konstance do luke Omišalj na Krku navijali za trasu koja bi zaobišla Srbiju (idući iz Rumunije u Mađarsku pa potom kroz Hrvatsku). Ipak, zbog već izgrađenog sistema Jadranskog naftovoda kroz Srbiju i Hrvatsku (što je 65 odsto budućeg naftovoda), ova varijanta transporta iz Kaspijskog bazena do Krka, s krakom do Trsta, procenjena je kao najisplativija.
Osim što bi iz luke Omišalj nafta mogla tankerima da se vozi do potrošača u celom svetu, predviđen je i krak koji bi od Delnica u Hrvatskoj išao ka Trstu (kako bi se ovaj naftovod povezao sa već postojećim 'Transalpine Pipeline', koji naftom snabdeva zapadnu Evropu, odnosno Austriju, Nemačku...).
Za NIS i Srbiju ovaj projekat je bitan jer se obezbeđuje alternativni pravac snabdevanja sirovom naftom, tako da ubuduće neće zavisiti od uslova koje joj Hrvatska postavlja za transport sirove nafte Jadranskim naftovodom (viša cena i zakup kapaciteta). Italijanska kompanija ENI već je izradila studiju koja predviđa da će kaspijska nafta od luke Novorosijsk (dokle stiže naftovodom) do luke Konstanca, s druge strane Crnog mora, biti prevožena tankerima, a potom sve do krajnjih korisnika transbalkanskim naftovodom. Od Konstance će se koristiti već postojeća trasa rumunskog naftovoda do Piteštija. Na teritoriji Srbije bi potom trebalo izgraditi još oko 427 kilometara nove trase, do Pančeva. Od Pančeva do Omišlja bi se koristila već postojeća trasa JANAF-a. Stručnjaci procenjuju da bi to što na više od 65 odsto trase već postoji izgrađena infrastruktura, svakako pojeftinilo gradnju. Prema postojećim predračunima, Srbija bi u izgradnju naftovoda morala da investira 800 miliona dolara. To bi se svakako isplatilo jer bi se u gradnji angažovala domaća privreda, a pored sigurnog obezbeđenja potrebnih količina sirove nafte Srbija bi od transporta nafte za druge imala i obezbeđen konstantan prihod, a porasla bi i atraktivnost rafinerija NIS-a. U prvim verzijama je bilo predviđeno da kapacitet transbalkanskog naftovoda bude 33 miliona tona sirove nafte godišnje. Od kada se u projekat uključila Amerika, pominje se i mogućnost da kapacitet bude 50 miliona tona sirove nafte godišnje.Stručnjaci u NIS kažu da bi se za naftovod većeg kapaciteta lakše pronašao finansijer. Jedan od načina da se pronađe investitor je i davanje koncesije. Sada je prosečna evropska cena tranzita jedne tone sirove nafte od 0,8 do 1,2 dolara na svakih sto kilometara. Eksploatacioni vek naftovoda je 30 godina. Poznavaoci naftnih prilika u svetu budući Balkanski naftovod nazivaju 'zlatnom kokom' i predviđaju veliki interes multinacionalnih naftnih kompanija za učešće u njegovoj izgradnji. Uz to ne treba zaboraviti da je transbalkanski naftovod alternativa (za potrošače u Evropi jeftinija) drugim pravcima transporta kaspijske sirove nafte. On bi, svakako, doprineo i rasterećenju Bosfora, gde sada zbog velikog broja tankera, bukvalno dolazi do zagušenja. Transbalkanski naftovod, takođe, pruža i veliku mogućnost Rusima za plasman uralske nafte. Jelica Putniković
Protokol o izgradnji
Protokol o gradnji transbalkanskog naftovoda potpisan je 10. septembra prošle godine u Bukureštu. Elemente dokumenta o gradnji transbalkanskog naftovoda Konstanca-Omišalj su dogovorile 28. novembra 2000. godine u Beogradu naftne kompanije: rumunski COMPET, Naftna industrija Srbije i hrvatski Jadranski naftovod (JANAF). Projekat ovog naftovoda je deo sporazuma Evropske unije od 1996. godine INOGATE (Interstate Oil and Gas Transport to Europa - Asocijacije Evropske unije za programe razvoja energetike i transporta sirove nafte i prirodnog gasa za Evropu) i saglasan je sa ciljevima Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope o razvoju Balkana. Zato ove naftne kompanije očekuju da će uspeti da obezbede investicije za što skoriji start.
