Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadomak grada 500 tona opasne materije
LOZNICA - Oko 500 tona ugljenik-disulfida, otrovne i lako zapaljive materije, nalazi se u „Viskozi", na tri kilometra od centra Loznice. Iako za ovu materiju ima kupaca u inostranstvu, ona ne može da se transportuje pošto „Viskoza" nema lokomotivu niti specijalne cisterne.
Dr Zoran Nikolić, odbornik u Skupštini grada Loznice, upozorio je na poslednjoj sednici gradskog parlamenta na problem ugljenik-disulfida koji se nalazi u holding kompaniji „Viskoza". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Vlast će morati dobro da razmisli o ugroženosti građana. Ako taj ugljenik-disulfid eksplodira, odosmo svi u vazduh. Da li treba zatvarati oči pred svim tim stvarima - zapitao se dr Nikolić sa skupštinske govornice. On je naglasio potrebu da se ova opasna materija izmesti iz „Viskoze".
- Ugljenik-disulfid može da se transportuje prugom, ali i šine su odneli, a lokomotive nema. Molim da se opštinska uprava pod hitno sastane i da eliminiše ugljenik-disulfid iz Loznice - rekao je dr Nikolić, objasnivši da je ova opasna materija i jedan od razloga zbog kojeg pojedini investitori ne dolaze u „Viskozu".
Slavko Nikolić, komercijalni direktor u „Viskozinoj" fabrici „Celvlakno", za „Blic" kaže da u „Viskozi" ima oko 500 tona ugljenik-disulfida (CS2).
- On se nalazi u rezervoarima pod vodom i na sigurnom je, a tu se dežura 24 sata dnevno. O tome je obavešteno Ministarstvo za zaštitu životne sredine i njihovi inspektori stalno dolaze kod nas. Ugljenik-disulfid je najbezbedniji ovako kako je uskladišten i tu nema nikakvih problema - uverava Nikolić, dodajući da do sada nije bilo incidenata.
Ugljenik-disulfid, koji je lako zapaljiva materija štetna po zdravlje, ranije se koristio u proizvodnji viskoze, celvlakna i svile. Sadašnji CS2 ostao je nakon prekida proizvodnje u lozničkom holdingu, februara 2005. godine. Od tada ova opasna, otrovna i lako zapaljiva tečna materija stoji u „Viskozi", na dva-tri kilometra od centra grada.
Nikolić ističe da se radi na pronalaženju kupca za CS2 „pa i po cenu da se ne zaradi ništa".
- Što se tiče prodaje, ona je u završnoj fazi, već se i javljaju određeni kupci. Problem je što za transport nemamo lokomotivu dizelku, tako da ćemo morati da je platimo, kao i da zakupimo specijalne cisterne iz Bugarske ili Poljske. Inače ugljenik-disulfid u Srbiji nema ko da kupi i ova materija jedino može da se proda proizvođačima CS2 u Ukrajini, Poljskoj i Bugarskoj. Trenutna cena je 250 evra po toni - objašnjava Nikolić.
Slavko Kojić, generalni direktor „Viskoze", tvrdi da postoje uslovi za transport ugljenik-disulfida iz ovog holdinga, uz prethodno kontrolisanje pruge.
- Do sada se u vezi sa ovim problemom nismo obraćali lokalnim političarima za pomoć. U taj problem upućeniji smo mi, pa smo pokušali da to odradimo sami. Ako ne budemo mogli, onda ćemo se obratiti Agenciji za privatizaciju, jer smo u restrukturiranju - kaže Kojić, priznajući da se potencijalni kupci „Viskozinih" fabrika takođe plaše ugljenik-disulfida.
Uskoro prodaja sumporne kiseline
Pored ugljenik-disulfida, u „Viskozi" ima i oko 100 tona sumporne kiseline, ali to će biti prodato u narednih desetak dana. Ima i nešto malo cink-sulfata, lagerovanog na sigurnom, a u „Celulozi" ima oko dve tone furfurala, 1.400 kubnih metara retkog crnog luga, oko 750 kubnih metara belog luga i oko 400 kubika zelenog luga. To su nusproizvodi koje ne smemo da ispustimo, jer bi zagadili Drinu. Sve je to po propisu, a hlora nema, jer smo sve prodali - objašnjava Slavko Nikolić.
