Izvor: Blic, 28.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada za nepokretne
Nada za nepokretne
Dok je skoro godinu dana tragala za brojem telefona bolnice u Pekingu koja se bavi metodom ubacivanja matičnih ćelija u prekinuti deo kičmene moždine Nišlijka Dragana Rodić shvatila razmere medijskog vakuuma koji okružje paralizovane osobe iz naše zemlje.
Zato je prva osoba iz SCG koja se podvrgla ovom eksperimentalnom zahvatu čvrsto odlučila je da osnuje organizaciju koja bi paraplegičarima i kvadriplegičarima pomagala da sa što manje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muke dođu do preko potrebnih informacija o najsavremenijim metodama lečenja paralize, ali i u prevazilaženju drugih problema. Udruženje 'Dragana Rodić', koje je i zvanično registrovano prošle nedelje u Nišu, prati još jedan kuriozitet - to je prva takva asocijacija na prostorima bivše Jugoslavije.
- Većina osoba koje su ostale nepokretne usled bolesti, saobraćajnog udesa ili druge traume, trenutno nema pristup pravim informacijama o, recimo, najsavremenijim dostignućima u lečenju paralize, uspešnosti i rizicima tih medicinskih zahvata, gde se šta radi i koliko košta. Poslednjih meseci zvalo me je više stotina ljudi iz naše zemlje i inostranstva, koji imaju isti problem kao ja i koji su želeli da im ispričam svoje iskustvo. Svako od njih je prepušten sebi u potrazi za informacijama o lečenju. Udruženje će pre svega to informisanje podići na viši nivo ali i pokretati projekte koji bi omogućili lečenje najsavremenijim metodama - priča Dragana za 'Blic'. U stalnom je kontaktu sa našim poznatim genetičarom dr Miodragom Stojkovićem, koga će uskoro i posetiti na novoj adresi na kojoj je nastavio istraživački rad - u Valensiji.
Jedan od prvih planova Udruženja 'Dragana Rodić', koje je registrovano kao nevladina, neprofitna i nestranačka organizacija sa sedištem u Nišu, biće otvaranje info-centra. Ali, prethodno moraju da reše pitanje prostorija, uslužnog telefona i finansiranja osnovnih troškova. Planiraju da se obrate Skupštini grada Niša i donatorima, nadaju se razumevanju i podršci.
Sa Draganom je gotovo nemoguće razgovarati duže od deset minuta a da joj ne zazvoni telefon. Svakome bi da pomogne, da mu ispriča svoji priču - zna kako je ljudima koji imaju takve probleme i šta za njih znači topla reč od nekoga ko ih razume. Nikoga, veli, ne može da odbije iako je zbog toga vreme planirano za vežbe i rehabilitaciju u toku dana svela na minimum.
B. Janačković
