Izvor: BKTV News, 18.Apr.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni interes: Proizvodnja hrane
Srbija je kroz svoju noviju političku istoriju bila izvoznik poljoprivrednih proizvoda, a svoje dugove Austrougarskoj u vreme aneksione krize i rata plaćala je suvim šljivama, mesom i kožom. Srbi nikada nisu bili od svoje poljoprivrede siti, ali nisu bili ni gladni. Savremeno doba obeležava krizu prehrane svetskog stanovništva.
Posebno nedostaje žito i kukuruz koji je ako pogledamo produktne berze stalno „na ceni“. Po proceni Vlade Srbije na dobrom smo putu da do 2015. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << godine ostvarimo šest milijardi dolara deviznog priliva od izvoza hrane, a da 2020. godine ta cifra iznosi deset milijardi dolara.
Procene pokazuju da danas domaće uljare koriste svega 50, šećerane 25, konditorska industrija 40, a mesare 30 odsto svog kapaciteta. Najveći trgovinski partner u izvozu hrane je EU. Prosečna vrednost izvoza hrane iz Srbije je 531 dolar i nalazi se na začelju evropskih izvoznika hrane, dok se iz država EU prosečno izvozi oko 6000 dolara hrane. Srbija ima slobodnu trgovinu sa Ruskom Federacijom, ali se ovaj aranžman dve države još uvek nedovoljno koristi.
Što se tiče prehrane, Srbija je jeftinija od mnogih država EU i sa Balkana, ali standard i primanja su takva da prosečni građanin Srbije potroši više od polovine svojih primanja na ishranu. Srbija bi mogla da ima mogućnost ne samo stabilnog izvoza hrane, već i sigurne nacionalne rezerve. Potresi na međunarodnim produktnim berzama zbog globalne krize, ali i regionalni sukobi, poput aktuelnog u Ukrajini, otvaraju pitanje agrarnog rizika za države Evrope, ali i za Srbiju.
Izuzetno je značajno da Srbija što pre pokrene svoju agrarnu diplomatiju, da što pre promoviše svoje brendove i proizvode visokog kvaliteta. Ukidanjem evropskih carina otvora se slobodni promet poljoprivrednih proizvoda i hrane iz država EU. Srbija uvozi hranu iz okruženja, ali i sa Dalekog istoka i Latinske Amerike, dok su domaći kapaciteti u proseku oko 40 odsto.
Dakle, domaći proizvođači hrane su u težem položaju. Obim razmene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Srbije i Ruske Federacije se približno beleži na nivo od 500 miliona dolara godišnje. Ta razmena bi mogla da bude znatno viša.
Veliki agrarni sistemi u Srbiji danas su u rukama moćnih biznismena koji više razmišljaju o svojim interesima nego o nacionalnoj strategiji. Danas ne postoji dogovor između proizvođača hrane i države na koji način će se realizovati globalna proizvodnja i prodaja, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.
Sve su veći pritisci da se na tržištu hrane u Srbiji nađu proizvodi GMO porekla, kako u stočnoj ishrani, tako i u voću i provrću, mesu i mleku. Srbija može da izvozi svoje proizvode na osetljiva tržišta. Vlasnik trgovinske kompanije „Al Othaim group“ iz Saudijske Arabije, Abdulah Al Othaim, izrazio je spremnost da iz Srbije u kontinuitetu uvozi proizvode.
Radi se o, kako je navedeno, mleku i mlečnim proizvodima, mesu i mesnim prerađevinama. Ova trgovinska kompanija je jedna od najvećih uvoznika hrane na Bliskom istoku. Poljopriveda je budućnost Srbije i ona treba da bude nacionalni posao.
Tomislav Kresović
Tweet
