Izvor: Blic, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalne penzije i za naučnike
Šta će biti sa akceleratorskom instalacijom „Tesla" u Institutu „Vinča", ne znam ni ja, ni bilo ko u Ministarstvu nauke u ovom trenutku. To je posao vladine komisije koja bi trebalo da uradi analizu opravdanosti ulaganja u „Teslu" i da predloži Vladi šta dalje. Ako procene pokažu da je to važan projekat za Srbiju, koji će joj doneti dobit, onda treba da predloži Vladi da pojača ulaganje i što pre završi projekat ili, ukoliko analize pokažu suprotno, da se ulaganja ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << isplate, da se obustavi dalje ulaganje u izgradnju akceleratora, a novac preusmeri na druga naučna istraživanja - kaže za „Blic" Ana Pešikan, ministarka nauke.
Zašto je baš sada pokrenuto pitanje dalje sudbine, kako kažu u „Vinči", najvećeg i najsloženijeg naučnog projekta u Srbiji, akceleratorske instalacije „Tesla"?
- Za to postoji nekoliko jakih razloga. To je veliki projekat, ozbiljan poduhvat i za razvijene zemlje, a kamoli za našu Srbiju. Normalno je da u jednom trenutku, kada ste već uložili preko 20 miliona dolara, stanete i pogledate dokle ste stigli. Koliko je još novca zaista potrebno da se uloži, a koliko će moći da vam se vrati? Koji su efekti tog posla? Za šta se sve može upotrebiti taj akcelerator ako bude završen? Da li se mogu opravdati ulaganja? Tu se sudaraju različita mišljenja i nije na Ministarstvu nauke da donosi odluku da li je projekat opravdan ili ne, ali jeste da pokrene inicijativu da Vlada Srbije, koja ulaže novac iz budžeta, preispita njegovu opravdanost.
Ali, već je uloženo mnogo novca, potrošeno dosta vremena...
- Kao psiholog mogla bih vam odgovoriti pitanjem: „Da li treba ostati u lošoj vezi koja traje godinama i u koju ste mnogo investirali ili pažljivo izanalizirati prednosti i mane situacije u kojoj ste i, eventualno, nešto menjati i krenuti dalje? „Tačno je da je potrošeno mnogo novca i vremena i zato je pravo pitanje da li je to svrsishodno. Dodatno važno pitanje, na koje ima oprečnih odgovora, jeste koliko još treba uložiti. Koliko je to zaista novca, verujem da će proceniti komisija. U komisiji su predstavnici svih referentnih ministarstava, a oni će se konsultovati sa stručnjacima iz svojih oblasti i doneti preporuku za Vladu. Mišljenja smo da bi trebalo omogućiti komisiji da radi neometano, bez spoljnog pritiska.
Da li će sledeće godine zaslužni naučni radnici dobiti nacionalne penzije?
- U Srbiji postoje nacionalne penzije u oblasti kulture i sporta, a potrebno je da one postoje i u nauci. Imamo jedan broj zaslužnih naučnih radnika koji su svojim radom doprineli razvoju različitih disciplina. Najmanje što Srbija može da učini za njih jeste da se pobrine o njihovom standardu kada odu u penziju. Uz to, za razliku od drugih oblasti, u nauci ljudi i nakon penzije ostaju još dugo radno aktivni, veoma efikasni i potrebni. U plan budžeta za 2008. godinu mi smo uključili i ovu stavku, ali ostaje da se reše proceduralne stvari, dobiju saglasnosti i definišu kritrijumi. Želja nam je da sledeće godine prve nacionalne penzije stignu na adrese naših zaslužnih naučnika.
Gde je srpska nauka danas?
- Od početka devedesetih godina prošlog veka pa do početka 21. veka, postoji trend opadanja izdvajanja za nauku iz budžeta Srbije. Da bismo imali pravu nauku koja može da bude poluga razvoja i da popravlja kvalitet života u Srbiji, nužno je povećano finansijsko ulaganje, bar oko jedan odsto BDP, dok je trenutno oko 0,35 odsto, što je znatno niže od zemalja u okruženju (npr. Hrvatska 1,14 odsto). Uz to, potrebno je i uvođenje kriterijuma kvaliteta i vrednovanja urađenog. Istine radi, moramo napomenuti da imamo odličan naučni potencijal s kojim možemo u Evropu. Pored ovoga, potrebno je doneti i strategiju razvoja nauke u Srbiji, čime bi se definisala državna politika u ovom domenu na duži rok, a time povećala efikasnost i smanjio uticaj političkih promena u zemlji u ovom segmentu.
Šta će Ministarstvo nauke učiniti da pomogne „odličnom naučnom potencijalu" kako nam i dalje iz zemlje ne bi odlazili najbolji?
- Da bi se obezbedio dobar okvir rada, sa nacionalnim savetom za naučni i tehnološki razvoj sarađivaćemo na izradi strategije naučnog razvoja u Srbiji. Od konkretnih aktivnosti pomenuću neke: već godinama se daju stipendije za izradu magistarskih i doktorskih teza, a mi ćemo pokušati da podstaknemo (ili obavežemo) naučne institucije da zapošljavaju te mlade stručnjake, kao i da uklonimo neke pravne i proceduralne probleme koji utiču na njihovo angažovanje na naučnim poslovima. Na primer, postoji klauzula da na fakultetu saradnik u nastavi mora biti zaposlen, a za stipendistu stoji da ne sme da radi, što bi značilo da se stipendisti ne mogu angažovati na fakultetu. Zato treba „ispeglati" i uskladiti niz propisa i napraviti dogovore sa Ministarstvom prosvete.
Šta za Srbiju znači pridruživanje Sedmom okviru za nauku Evropske komisije za naučna istraživanja?
- Ovo je izuzetno važno, i to na više nivoa. Prvo, svet je globalno selo i ako niste deo međunarodnog prostora, institucija, ostajete po strani, izolovani. Drugo, povezivanje sa EU je jedan od prioriteta ove vlade. Dalje, evropski budžet za naučna istraživanja u okviru FP7 je ogroman (preko 50 milijardi evra). To znači da će naši istaživači moći zajedno sa inostranim partnerima da konkurišu i da deo tih sredstava donesu u Srbiju, a kroz njih i mogućnost da se ojača infrastruktura naučno-istraživačkih organizacija u Srbiji.
Kako ćete pomoći naučnicima koji planiraju da konkurišu na projektima?
- Ministarstvo nauke je i ranije pomagalo istraživačima pri konkurisanju za evropske projekte. Sada želimo tu pomoć da ojačamo. Namera nam je da napravimo mali centar u kojem će raditi stručnjaci koji su osposobljeni da pružaju pomoć naučnicima koji žele da konkurišu na FP7 i sličnim projektima. Za to je veoma zainteresovana i Srpska akademija nauka i umetnosti i početkom septembra ćemo videti na koji način ćemo ostvariti saradnju.
Nauka i mediji u Srbiji ?
- Dotakli ste jedno od važnih pitanja, ali i i bolnu tačku. Nauka i obrazovanje nisu teme koje se često sreću u našim medijima, niti teme o kojima se ozbiljno razgovara u važnim institucijama. Nauka i obrazovanje nisu atraktivne oblasti ni za političare jer u njima nema brzih rešenja. Ne možete vi u nauci i obrazovanju da napravite potez i da se njegovi rezultati vide za mesec dana, pola godine. Naprotiv, potrebne su godine, nekada se pravi efekti vide tek nakon pet-deset godina.
Kada će biti uspostavljena bolja saradnja sa srpskom akademskom dijasporom?
- Mobilnost naučnika je ključ za dobru saradnju sa dijasporom. Cilj nam je da se istraživači međusobno povežu, da postoje razni modeli saradnje. Teško je sprečiti da kvalitetni ljudi odu, to zahteva pre svega visok društveno-ekonomski standard u zemlji, ali zato možemo da uspostavimo razne oblike saradnje, da ih vratimo kroz rad, kroz projekte. Naš stav je da Ministarstvo dijaspore mora da sprovodi jedinstvenu državnu politiku prema kompletnom raseljenju, a mi smo tu da svako u svom domenu uradi najviše što može. To moraju biti koordinisani i sistemski potezi.
Optimista psiholog u politici
Šta radi ministarka nauke u slobodno vreme?
- Neki meni bliski su primetili da ja kad nemam šta da radim izmišljam poslove. Volim ljude, veoma su mi važni prijatelji i druženje sa njima. Volim da kuvam za goste, da čitam, da se smejem. Za mene je život kretanje. Mnogo volim da putujem. Zahvaljujući projektima na kojima sam radila kao istraživač, i prof. Ivanu Iviću koji je donosio te projekte na Institut za psihologiju, proputovala sam pola sveta. Trebalo bi te mogućnosti otvarati mladim ljudima, pokazati im i na taj način da od nauke imaju vajde.
Otkud psiholog u politici?
- Mogla bih reći da je to rezultat lojalnosti prema prijatelju, moje radoznalosti i toga što sam vorkoholik i nepopravljivi optimista.
