Izvor: B92, 14.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nacionalistička vlada ne isporučuje"
Beograd -- Rasim Ljajić odbaci navode Hjuman rajts voča o nedovoljnom napretku na polju zaštite ljudskih prava u Srbiji.
U godišnjem izveštaju Hjuman Rajts Voč ocenjuje da se vlasti SCG opiru punoj saradnji sa Hagom, a da napori za suđenje optuženima za ratne zločine pred domaćim sudovima nisu odgovarajući. Sa druge strane, ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić smatra da je taj izveštaj pun netačnih ocena i da ta organizacija za svoje tvrdnje nema nikakve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konkretne dokaze.
U godišnjem izveštaju HRW analizirano je poštovanje ljudskih prava u više od 60 zemalja. U poglavlju koje se odnosi na Srbiju i Crnu Goru navodi se da je saradnja sa Haškim tribunalom krenula nizbrdo nakon parlamentarnih izbora u decembru 2003. i formiranja nove srpske vlade u kojoj dominira "nacionalistička" Demokratska stranka Srbije.
Istraživač HRW-a za područje bivše Jugoslavije Bogdan Ivanišević kaže da se u Srbiji krije 15 haških optuženika boravi ili putuje između SCG i Republike Srpske, među njima i bivši lideri bosanskih Srba, Ratko Mladić i Radovan Karadžić.
Međutim, ministar za ljudska i manjinska prava, Rasim Ljajić, ne slaže se sa tvrdnjama istraživača HRW-a. "Ako neko tvrdi da su Karadžić i Mladić prelazili iz SCG u RS i obratno, onda ili neka podnese dokaze za to ili je laže. Saradnja sa Hagom podrazumeva tri stvari, predaju dokumenta, dobrovoljnu predaju i hapšenja. Samo kod hapšenja smo zakazali, ali tvrditi da je vlada nacionalistička i da zbog toga nema saradnje nije tačno", smatra Ljajić.
Kada je reč o položaju etničkih i verskih manjina HRW smatra da vlasti nisu na adekvatan način odgovorile na eksploziju etničkog i verskog nasilja u Srbiji, koje je usledilo nakon nasilja na Kosovu, u martu 2004. godine. Bogdan Ivanišević kaže da su i u Vojvodini od januara prošle godine zabeleženi brojni napadi na pripadnike manjina, a da su vlasti u početku negirale da je reč o etnički motivisanim incidentima, da bi tek nakon osude međunarodne zajednice, priznale da postiji problem.
"Vlasti nisu na adekvatan način odgovorile u smislu etnički motivisanih krivičnih dela, već je gotovo uvek dolazilo samo do prekršajnog gonjenja ili gonjenja za obična krivična dela. Do oktobra 2004. postojao je samo jedan izuzetak u Staroj Pazovi, gde je opštinsko tužilaštvo podiglo optužnicu za izazivanje verske i etničke mržnje", kaže Ivanišević.
"Prvo, to nije tačno. Najveći broj incidenata je potpuno rasvetljen, 48 krivičnih prijava je podneto, od toga 9 za izazivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje, dakle skoro za najteža krivična dela", odgovara Ljajić.
Ljajić kaže da nije istina ni deo izveštaja u kojem stoji kako nema progresa u unapređenju obrazovanja Roma, jer je prošle godina na univerzitet upisano 70 pripadnika romske nacionalnosti, dok je za proteklih 50 godina, na našim univerzitetima ukupno studiralo njih 50.
Kada je reč o Kosovu, HRW navodi da je martovsko nasilje srušilo iluziju o bezbednosti za manjinske zajednice. Prema tom izveštaju, uveravanja UNMIK-a da se situacija stabilizovala, u trenutku kada pripadnici manjina gotovo da nemaju slobodu kretanja i izloženi su zastrašivanju i maltretiranju, zvuče isprazno. Istraživač Bogdan Ivanišević kaže za B92 da je, generalno gledano, situacija sa poštovanjem ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori lošija nego prethodnih nekoliko godina i da je načinjen korak u nazad.
