Izvor: BKTV News, 12.Dec.2012, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na željene adrese svake godine ne stigne najmanje tri miliona sudskih poziva
Uručenje sudskih obaveštenja je rak-rana srpskog pravosuđa, zbog čega se postupci razvlače godinama. Pisma od suda najčešće lutaju u brakorazvodnim i svojinskim postupcima.
Samo za polovinu ukupnog broja postupaka u Srbiji zakazano je makar jedno ročište, i da se samo po jedan svedok, okrivljeni ili druga stranka ne odazove pozivu suda, milioni papira napune kontejnere. U ovom trenutku, u svim sudovima u Srbiji u radu je oko šest miliona predmeta, od čega oko 4,5 u osnovnim i višim.
Zbog zloupotrebe dostave sudskih poziva, suđenja se razvlače godinama, a troškovi pravosuđa enormno rastu. Ovo predstavlja rak-ranu posebno kod brakorazvodnih parnica, podele imovine i utvrđivanja prava svojine.
”U krivičnom postupku, okrivljenom ili svedoku sud prvo dostavlja poziv za pretres poštom, pa ako to ne urodi plodom, preko sudskog dostavljača. Na kraju, može naložiti i policijsko privođenje”, kaže Ivana Ramić, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Ako je u pitanju okrivljeni, pa sud smatra da nije uredno prijavio prebivalište ili policija više puta nije uspela da ga nađe, za njim može biti raspisana i poternica. Svedok za kog postoji dokaz da je uredno pozvan, a on se ne odaziva na pozive suda, može biti i novčano kažnjen, iznosom od 30.000 do 50.000 dinara.
Takođe, policija protiv onih koji prijave sudu lažno prebivalište može podneti prekršajnu prijavu, a njihova prava adresa utvrđuje se uvidom u registar MUP.
Koliko je teško pronaći tražene osobe na pravoj adresi svedoči podatak da u zemlji živi čak 320.000 podstanara koji bar jednom godišnje promene dom. Na ovo treba dodati još toliko onih koji se presele iz sela u grad ili zamene stan.
Samo u Beogradu je tokom ove godine podneto 306 prijava zbog neprijavljivanja prebivališta (103 osuđujuće presude), tri zbog boravišta (dve osude) i osam u slučaju kada je policija utvrdila da građanin ne živi na adresi gde se prijavio (dve osude).
Kazne za ova dela su 10.000-50.000.
Međutim, i sam prekršajni sud, prema rečima Milana Marinovića, predsednika beogradskih prekršajaca, ima problem da dođe do učesnika u postupku:
Ako ne možemo da uručimo poziv, obaveštavamo organ koji je podneo prekršajnu prijavu, a to je najčešće MUP, da se postupak privremeno prekida. Onda ga policija, kada se pojavi da produži ličnu kartu ili vozačku dozvolu, pošalje u sud da bi se postupak okončao.
Ovo se, ipak, ređe dešava. Najčešće se lica ne pojavljuju dok postupak ne zastari.
Kada je u pitanju parnica, obično nakon trećeg neuspelog pokušaja uručenja poziva, privatni tužilac može da predloži i plati privremenog zastupnika.
On prima sudske dopise umesto tuženog i zastupa njegove interese na sudu.
Početna tarifa je 20.000-30.000 dinara, plus plaćanje svakog ročišta posebno.
Ako dobije spor, stranka može troškove da naplati od tuženog – ako mu uđe u trag.
Inače, dostavljanje poziva za sud može se smatrati uručenim i ako se zalepi na vrata traženog ili ako se uruči njegovom punoletnom ukućaninu.
Izvor: novosti.rs
Tweet
.jpg)
