Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na transplantaciju bubrega čeka oko 1.300 pacijenata
U Srbiji oko 3.700 pacijenata živi uz pomoć dijalize. – Na Zapadu se na presađivanje bubrega čeka oko četiri godine
Kada bi se kod 400 ljudi godišnje radila transplantacija bubrega, ne bi se povećavao broj onih koji moraju da idu na hemodijalizu. Naime, trenutno oko 1.300 ljudi čeka na presađivanje ovog organa od 3.700 pacijenata koji nekoliko puta nedeljno moraju da odlaze na dijalizu, odnosno postupak koji zamenjuje„rad” bubrega i prečišćava krv. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Pukovnik profesor dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije, objašnjava da je u ovoj ustanovi prošle godine urađeno 29 transplantacija bubrega, ali da je problem što se sada presađivanje odvija sporadično, uglavnom sa živih srodnika i što još nije razvijena svest o značaju kadaveričnih transplantacija, odnosno sa ljudi koji se nalaze u stanju moždane smrti.
– Bićemo zadovoljni onda kada se od 80 do 90 odsto transplantacija bude obavljalo na taj način, a svega 10 do 20 odsto sa živih srodnika – istakao je dr Kovačević.
Tačnih podataka koliko neko čeka na presađivanje organa nema, objašnjava profesor dr Nada Dimković, načelnica Centra za dijalizu u beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara”, napominjući da najveći broj bolesnika ni ne dočeka ovu intervenciju.
– Na Zapadu se na ovaj organ čeka oko četiri godine. Neki ljudi provedu po dve decenije na dijalizi, a kad dođe vreme za presađivanje, više nisu pogodni za taj postupak – kaže dr Dimković, dodajući da je na Svetski dan bubrega, koji će sutra biti obeležen u Srbiji, fokus stavljen na prevenciju oboljenja bubrega.
Jelena Antić, iz Udruženja roditelja i prijatelja dece bubrežnih bolesnika„Sve za osmeh”, kaže da transplantacija predstavlja najuspešniji metod lečenja hronične slabosti bubrega, zato što je uspešnost velika, rehabilitacija kratka, pacijent se vraća svojim aktivnostima uz određena ograničenja, a ijevtinijaje od dijalize. Blagovremenom transplantacijom, smatra ona, deca ne gube deo detinjstva i odrastanja.
– Jedna godina dijalize košta koliko jedna transplantacija, a u Srbiji ima mnogo pacijenata koji se godinamadijaliziraju.Otežavajuću okolnost,i ono što ih odvaja od odraslih bolesnika sa istom dijagnozom, jeste činjenica da kod dece rast i razvoj nisu završeni – objasnila je Antićeva.
Većina bolesnika, koji kreću na dijalizu, nije znala da ima bubrežnu bolest, a suočili su se s bubrežnom slabošću tek koji mesec pre nego je započeto lečenje dijalizom. Hronična bubrežna bolest ne boli, ona tiho oštećuje bubrege i daje znakove tek kad su bubrezi gotovopotpuno „potrošeni”. Stela Prgomelja, predsednica Društva za borbu protiv šećerne bolesti, kaže da bar 40 odsto dijabetičara ima problem sa oboljenjima bubrega, da odlasci na dijalizu nisu smak sveta, ali da je kvalitet života tih ljudi smanjen dok čekaju na transplantaciju.
– Apelujemo na sve ljude da jednom godišnje proveravaju stanje svojih bubrega, Trećina bolesnika, koji se dijaliziraju, izgubilaje bubrege zbog šećerne bolesti– dodala je Prgomelja.
Prema podacima Udruženja bubrežnih bolesnika na dijalizi „Renalis”, u Srbiji se dijalizamau životu održava oko 4.500 ljudi, a svake godine oko 700 bubrežnih bolesnika bude upućeno na ovu proceduru kao jedini oblik lečenja koji im može produžiti život. Prema njihovoj statistici, u svakom trenutku oko 200 pacijenata čeka mesto za dijalizu.
Smrtnost bubrežnih bolesnikana dijalizi godišnje iznosi između 10 i 13 odsto, a razlog za toliku smrtnost je u tome što se dijalizom odstranjuje samo 18 odsto štetnih materija, koje zdrav bubreg uspeva da prečisti. Zbog nedostatka organa, u Srbiji mesečno umre 30 ljudi, uglavnom od bubrežnih, srčanih i plućnih bolesti. I stručnjaci i pacijenti su saglasni u jednoj stvari – transplantacijom se produžava život, a ujedno i poboljšava njegov kvalitet.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 10/03/2010]
