Izvor: Blic, 24.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na svojoj obali Crnogorci postali stranci
PODGORICA - Građani Crne Gore nemaju pristup sve većem broju plaža na Jadranskom moru. Strani državljani, gazde hotelskih kompleksa, samim tim i plaža, postali su domaćini u svojoj kući, a Crnogorci su dobili status stranca u sopstvenoj zemlji.
Najnoviji primer nesporazuma, čak i sa političkim nabojem, jeste zabrana građanima Crne Gore da se kupaju na plaži u Miločeru i na Svetom Stefanu, osim ako ulaz plate 25 evra.
Uprava singapurskog „Aman Risortsa", vlasnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tog kompleksa, saopštila je da je plaža zatvorena za slobodan ulaz. Međutim, kupoprodajnim ugovorom predviđeno je da je ta plaža „javno dobro u opštoj upotrebi", što ne podrazumeva bilo kakve zabrane za njeno korišćenje.
Tek od septembra 2008. godine pomenuta plaža bi trebalo da dobije status hotelskog kupališta.
Zabrane postoje i na drugim lokacijama. Iza njih stoje uglavnom stranci koji kupuju nekretnine na Crnogorskom primorju, ali i domaće gazde sve češće ispred svojih vila ističu obaveštenje „privatni posed".
Čak su i vlasnici odmarališta ogradili „svoje" plaže, kao što je to učinio makedonski „Telekom" u Dobrim Vodama kod Bara. Grupa Podgoričana je ovih dana pokušala da se okupa na toj lokaciji, ali im je traženo da plate ulaz.
U Crnoj Gori se odavno priča o posedu Romana Abramoviča, između Bara i Ulcinja, kome se ne može prići ne samo sa kopna nego ni sa mora.
Analitičari prilika u Crnoj Gori, posebno prometa nekretnina, upozoravaju da će Crnogorci živeti u „zemlji bez zemlje" ako se ovakvim tempom nastavi prodaja kuća, stanova, placeva.
Ruski jezik, recimo, može se čuti takoreći na svakom koraku, ne samo na primorju, već i u unutrašnjosti Crne Gore. U novinama se pojavljuju oglasi na ruskom jeziku.
U opštini Bar, u Maljeviku, ruski investitor je ove godine za oko 200.000 kvadrata zemljišta platio više od 32 miliona evra, a u Budvi je jedan plac plaćen 23 miliona evra.
Dok je običan svet, naravno, onaj koji nema šta da proda, zaokupljen brigom zbog najezde stranaca, posebno zbog ruske invazije, političari i državni službenici nisu time opterećeni.
Utisak je da bilo koliko visoke cene ne mogu zaustaviti pohod na Crnu Goru. Posledice - ekonomske, socijalne, političke, demografske - tek će se osetiti. Do tada, zemlja kao da je na opštoj rasprodaji.
Crnogorska Uprava za nekretnine pak tvrdi da su stranci vlasnici svega 1,4 odsto zemljišta u Crnoj Gori. U primorskim opštinama stranci poseduju gotovo tri odsto zemljišta, a preko 19 odsto stambenih površina. Vlasnik svakog četvrtog stana u Budvi je stranac.
Crnogorska vlada je pripremila zakon koji omogućava otvaranje osnovnih škola za decu stranaca. Svakako, to neće biti samo potomci diplomata nego i „običnih" stranaca koji u Crnoj Gori zaposedaju elitne lokacije, gradeći svoja „sela" u koja crnogorski državljani ne mogu ulaziti.
Priliv stranog novca, i kroz kupovinu nekretnina, koliko god to izgledalo apsurdno, prema ocenama nekih ekonomista, ima više negativan uticaj i na ekonomske prilike.
Olako gomilanje novca, bez rada i proizvodnje, kažu pojedini ekonomisti, podstiče „poslovno lenstvovanje", život na visokoj nozi bez čvrste ekonomske podloge, i na duži rok, obeshrabruje ekonomski razvoj države.
Kad se tako stečeni novac jednom potroši, možda će se za glavu uhvatiti i oni koji su se polakomili da se trajno odreknu dedovine za gomilu novca koja iz sveta u Crnu Goru često dolazi i sa sumnjivim „pedigreom".
Crnogorska vlast je zasad u tom pogledu spokojna. Ona se diči rastom prometa nekretnina.
