Izvor: Politika, 04.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na stolu je bilo hrane
Lokalni mesar tvrdi da su Viktorija i Ivan bili redovne mušterije i svaki put su uredno plaćali porcije mesa. Socijalni radnici kažu da ne znaju ništa o ovoj porodici SUBOTICA – Zaposleni u Centru za socijalni rad juče ujutru su iz novina saznali za okolnost da je dvoje Subotičana pre više dana umrlo od gladi. Imena Viktorije i Ivana Vojnić-Hajduka, koji su mrtvi pronađeni u svojoj porodičnoj kući posle sedam dana, nisu bila poznata Centru za socijalni rad, kaže Ljiljana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Popović direktorka Centra.
Dok čitava javnost Subotice sa čuđenjem komentariše činjenicu da je dvoje ljudi u predgrađu umrlo od dugotrajne pothranjenosti, i kako se moglo dogoditi da niko ne primeti kako žive majka i sin, u Centru za socijalni rad odbacuju svoju odgovornost. Ovoj ustanovi zaduženoj da se, između ostalog, brine i o socijalno ugroženim stanovnicima niko od komšija, rodbine, poznanika ili zdravstvenih radnika nije dao informaciju da u naselju Mali Bajmok jedna dvočlana porodica živi na samom rubu egzistencije. Takođe ni sada pokojni Viktorija i Ivan u poslednjih deset godina nikada se nisu obraćali Centru da traže bilo kakvu pomoć.
Penzija od 9.302 dinara
– Centar ne može biti odgovoran jer niti ih je poznavao, niti imao u evidenciji, niti je bilo ko prijavio njihov slučaj. Mi možemo da reagujemo samo kada imamo saznanja da je nekoj porodici pomoć potrebna – kaže Zora Gabrić, dugogodišnji socijalni radnik u Centru, zadužena upravo za brigu o starima.
Gabrićeva, ipak, pod sumnju stavlja podatak koji su na osnovu izveštaja iz Okružnog suda objavili svi mediji da su majka i sin umrli od gladi. Ona kaže da je dobila prve informacije da je majka Viktorija bila korisnik porodične penzije u iznosu od 9.302 dinara, i da ljudi iz obližnje mesare koji su ih poznavali smatraju da se Ivan uspaničio posle majčine smrti i da je popio neki otrov koji je i doveo do pucanja čira. Zaposleni u Centru smatraju da su ove pretpostavke poznanika stradale porodice dovoljan razlog da se sumnja u prve izveštaje suda.
Vinko Francišković, mesar iz naselja, jedan od poznanika porodice Vojnić-Hajduk, takođe sumnja da su majka i sin umrli od gladi. On tvrdi da su majka i sin bile njegove redovne mušterije i svaki put su uredno plaćali porcije mesa koje su kupovali. Poslednji put sin Ivan je bio kod njega u mesari pre dve sedmice, dok majka Viktorija nije dolazila poslednjih šest meseci zbog bolesti.
– Bio sam potresen kada sam video njihova tela, ali u kući je i tada bilo hrane. Na stolu je bio hleb "cvet" uredno prekriven belim ubrusom i nešto paštete. Sin Ivan jeste bio sitne konstitucije, ali veoma žilav i snalažljiv čovek – kaže Francišković.
On, međutim, sumnja da je Ivan popio neki otrov i navodi da je na šporetu koji nije korišćen video tri flaše acetona i jedan nagoreli čaršav.
– Ivan je bio malo ljubazan, inteligentan, ali i malo čudan, čitao je teške knjige i mislim da je tamo izvodio neki ritual, ali o tome niko neće da priča – kaže Francišković.
Edita der Šeregelj, predsednica Okružnog suda u Subotici, koja je obavila uviđaj nakon što je policija provalila u kuću iz koje 10 dana nije bilo znakova života, kaže da ne odstupa od saopštenja koje je sud dao i da nikakve dodatne izjave neće davati do zvaničnog objavljivanja nalaza obdukcije.
U svom saopštenju Okružni sud u Subotici, povodom prvih izjava obducenta da su i majka i sin trpeli dugotrajnu pothranjenost, zaključuje da je u ovom slučaju zakazalo čitavo društvo dozvoljavajući da dva njegova člana umru od gladi u uslovima nedostojnim čoveka.
I Aleksandar Kerekeš, član Opštinskog veća, zadužen za oblast socijalne zaštite, kaže da je očigledno u ovom slučaju nedostajao osnovni stepen ljudske solidarnosti ali i da je zakazala komunikacija između državnih organa. On je odbio da komentariše pitanje da li je Centar za socijalni rad odgovoran u ovakvim situacijama.
Radila u mesnoj zajednici
Naime, majka i sin Viktorija i Ivan Vojnić-Hajduk bili su na spisku za obrok u Narodnoj kuhinji, na koji su ih stavili volonteri iz Mesne zajednice. U Centru za socijalni rad kažu da su oni obučili ljude po mesnim zajednicama da prave te spiskove i da oni nikada nisu ni proveravali da li je tim ljudima sa spiska za Narodnu kuhinju potrebna i druga vrsta pomoći. Ironija je da je Viktorija do prošle godine radila u mesnoj zajednici, učestvovala u podeli obroka u Narodnoj kuhinji, i kako svedoče ljudi iz njenog okruženja nije prezala ni od jednog teškog fizičkog posla. Ipak, niko nema objašnjenje za to kako se dogodilo da se baš niko iz mesne zajednice ne zainteresuje u kakvim uslovima ona živi pošto je prestala da dolazi u mesnu zajednicu. Ono što se o ovoj porodici još zna jeste to da je sin Ivan bio električar koji je kao višak dobio otkaz u "Severu" i bio na spisku nezaposlenih. Izdržavao se popravkama električnih aparata, i oni koji su ga poznavali opisuju ga kao izuzetno zatvorenu osobu.
Osim toga, ovog avgusta Viktorija Vojnić-Hajduk je provela 25 dana u bolnici lečeći gnojnu upalu ekstremiteta. Posle toga vozilom Hitne pomoći prebačena je do kuće, ali se očigledno ni zdravstveni radnici nisu mešali u ispitivanje njene egzistencijalne situacije. Verovatno ih nije mnogo iznenadila potleušica u kojoj je živela, jer čitav taj kraj uz Bajsko groblje predstavlja niz trošnih i neuslovnih kuća. U takvom okruženju teško je bilo očekivati od komšiluka da reaguje na situaciju u porodici Vojnić-Hajduk jer su siromaštvo i teški životni uslovi u ovom naselju svakodnevica.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 04.11.2006.]
