Izvor: Blic, 12.Jun.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sahranama se i vesele i plaču
VARVARIN - Suvaja, jedno od najbogatijih sela u varvarinskoj opštini, polako odumire. Poslednja svadba u selu je napravljena pre više od 20 godina, a velelepne vile vredne i po 500.000 evra čuvaju starci. Njihovi potomci žive u Berlinu, retko dolaze u zavičaj i ne govore maternji jezik.
Većina stanovnika Suvaje danas su penzioneri i nešto malo sirotinje koja nikada nije radila u inostranstvu. Ljubinka Radosavljević je domaćica, a u Nemačkoj je provela samo tri godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nije mogla da izdrži više i vratila se kući.
- Nešto sam skoro, pred spavanje, računala. U selu je 60 muških glava i oko 70 baba i udovica. Jeste da imamo velike kuće, ali nemamo naroda. Davalo se u zidine, a sada nikog nema ni za Đurđevdan, ni za Božić. Dođu samo kad neko umre. Ovde svadba nije napravljena više od 20 godina. Žene se i udaju u Nemačkoj. Zato nam sahrane i dođu k’o svadba. Onda se i veselimo i plačemo - priča Ljubinka dodajući da decu i unučiće nije videla skoro dve godine i da bi odmah otišla za Nemačku samo da ima papire.
- Živi se u samoći i željni smo da ih vidimo. Neki ne dolaze zbog armije, a ko sme, dođe da vidi zidine što su deda i baba sagradili. Mladi ne znaju da govore ni srpski ni rumunski, samo nemački. Jedino što ih vezuje za Srbiju je sport i kada je neka utakmica, obavezno navijaju za naše - dodaje Dragoljub Radosavljević (75).
U selu prepunom vili „karingtonki", vrednih i po nekoliko stotina hiljada evra, radi samo jedna omanja prodavnica gde se meštani po podne skupljaju na čašicu razgovora i partiju karata. Autobus dolazi u selo jednom dnevno, pre podne. Kažu da nema zašto jer putnika nema.
U ogromnoj trospratnoj kući, ispred koje je parkiran novi BMW, majstori nešto rade. U dvorištu stoji 80-godišnja Jovana Obradović.
- Eto, živim sama već pet godina, otkad mi je muž umro. U Berlinu su mi dve ćerke, sin, unučići, 20 praunuka i šestoro čukununuka. Ako Bog da, dočekaću i bele pčele. Retko dolaze ovde. Stara sam, ne mogu sama, pa mi dva puta nedeljno dolazi žena koja mi pomaže - priča Jovana.
U Suvaji ima samo desetoro dece i ona idu u školu u obližnju Izbenicu. Sresti dete ili mladog čoveka u Suvaji je retkost. Šestogodišnja Aneta ne govori ni srpski ni rumunski jezik. Samo nemački. Njena majka Suzana ih razume, ali ne govori.
Zvuči paradoksalno, ali pored samoće, meštani Suvaje se najviše žale na skupoću.
- Benzin je skuplji ovde nego u Berlinu. Tamo je kilo mesa tri i po evra, a ovde 430 dinara. Pa kako običan čovek da preživi? - vajkaju se Suvajčani.
Da bi stekli bogatstvo koje su uložili u građevine u rodnom selu, Suvajčani su se bavili raznim poslovima. Elena Stojanović je skoro 40 godina radila u kuhinji, u vrtiću, dok je njen muž Miroslav radio sa građevinskim mašinama, a potom osnovao sopstvenu firmu koju sada vodi njihov sin.
- Nama ovde prija jer je mirno. Nema gužve, nema problema kao u Berlinu, ali smo željni sagovornika. Kuće su prazne, a uložene su velike pare u njih. Čuvaju ih i održavaju rođaci ili ljudi kojima vlasnici plaćaju. Pokušavam da izračunam koliko vrede sve ove vile na dva i tri sprata, sa 200 i više kvadrata, i dolazim do cifre od 50 do 60 miliona evra. Bez zemljišta, koje se plaća i do 5.000 evra po aru, i bez unutrašnjeg opremanja - priča Miroslav.
Nisu baš svi raspoloženi da pričaju o tome koliko su uložili u građevine i da se fotografišu.
- Ništa mi to ne treba! Da mi posle dođu lopovi! Jok, brate. Nemoj slučajno da slikaš da se ne nađemo na sudu - bio je izričit vlasnik jedne od najlepših kuća u selu Aleksa Obradović.
U Suvaji kažu da se u poslednjih nekoliko godina broj krađa smanjio. Dosta kuća je obezbeđeno kamerama, alarmima, ali i električnom žicom, a neki su se odlučili za najjednostavniji metod - pse čuvare.
U nedostatku druge razonode u Suvaji redovno prate politička zbivanja. Hvale Palmu za ono što je učinio za Jagodinu. Kažu da su ranije glasali za Koštunicu, a u poslednje vreme za Tadića.
Suvajčani karavlaškog porekla
Meštani Suvaje tvrde da su karavlaškog porekla, a jezik kojim govore nazivaju rumunskim.
- Naši stari su se ovde doselili pre 400 i više godina, a napravili su kuće baš ovde jer je blizu šuma, pošto su se bavili drvodeljskim zanatom. Posle su se bavili i zamljoradnjom, trgovinom, a onda smo pre 40 godina krenuli u inostranstvo i tamo sticali - pričaju Žika i Dragoljub Radosavljević.
Solidarni meštani
Stanovnici ovog sela poznati su i po solidarnosti. Za izgradnju crkve u Suvaji potrošili su 350.000 maraka. Za vreme rata meštani Suvaje koji rade u Berlinu prikupili su 700.000 maraka i poslali Varvarinu tri sanitetska vozila, džip i automobil.
