Izvor: Press, 30.Avg.2010, 03:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na poslu pogine 40 ljudi!

Prema podacima Uprave za bezbednost na radu, osim 40 poginulih na radnom mestu svake godine još 1.000 ljudi bude teško povređeno, ne pomažu ni visoke kazne poslodavcima
Svake godine u Srbiji 40 ljudi pogine na radnom mestu, pokazuju podaci Uprave za bezbednost na radu! Toj crnoj listi treba dodati još 1.000 teško i više od 20.000 lakše povređenih radnika. Čak ni visoke kazne za nepoštovanje propisa o zaštiti na radu ne mogu da poprave >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ovu mračnu statistiku.
Kazne idu i do milion dinara, ali one nisu naterale srpske poslodavce da povedu više računa o sigurnosti radnika, a ni radnici često ne preduzimaju osnovne mere zaštite. Poslednji slučaj desio se prošle nedelje kada je na gradilištu u beogradskom naselju Cerak poginuo M. M. (58) iz Beograda. Nesrećni čovek okliznuo se i pao sa 10 metara visine. Sve ukazuje na to da u ovom slučaju nisu ispoštovane propisane mere bezbednosti i da bi ovaj radnik preživeo da je imao zaštitni opasač.

Direktorka Uprave za bezbednost Ministarstva za rad i socijalnu politiku Vera Božić-Trefalt kaže za Press da bi mnoge nesreće mogle da budu izbegnute.
Crni četvrtak
- Uz 40 radnika koji poginu svake godine, gotovo 1.000 radnika doživi tešku povredu na radu, a više od 20.000 bude lakše povređeno. Najteža i najčešća povređivanja dešavaju se u građevinarstvu i u teškoj industriji. Analize pokazuje da se radnici u Srbiji najčešće povređuju četvrtkom, i to u prvoj smeni. Zahtevi poslodavaca su sve veći, a četvrtak je dan kada su radnici već premoreni i pada im koncentracija. Iako ljudski život nema cenu, smatra se da su kazne od milion dinara prilično visoke. Međutim, i pored kazni, kod nas mnogi i dalje ne poštuju propise o bezbednosti na radu - ističe Vera Božić-Trefalt.
Ona navodi da je veoma bitno podići svest i kulturu rada kod poslodavaca, posebno kada su u putanju mala i srednja preduzeća.
- Mere bezbednosti na radu ne treba shvatiti kao trošak, jer jedan evro uložen u ovu oblast vraća se trostruko. Za razliku od domaćih, strane kompanije koje posluju kod nas apsolutno poštuju mere bezbednosti. To je sastavni deo njihovog poslovanja, ali tu je i bojazan od sankcija i naplate osiguranja - smatra naša sagovornica.
Pomoćnik direktora Inspektorata za rad mr Saša Perišić kaže za Press da je od početka ove godine do kraja jula na radnom mestu poginulo već 14 ljudi, a da je njih 475 teško povređeno.
Pljušte prijave i kazne
- Uočljivo je da povrede na radu poprimaju epidemijske razmere. Oko 65 odsto od ukupnog broja tih povreda čine one koje se dešavaju u građevinarstvu. Najčešći uzroci su rad na neobezbeđenoj visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme, prvenstveno šlema i opasača, nedovoljna obučenost radnika i rad na crno - nabraja Perišić.
Inspektorat je u prvih sedam meseci ove godine obavio 6.776 inspekcijskih nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Doneto je 2.730 rešenja o otklanjanju nedostataka i 250 rešenja o zabrani rada, koja ostaju na snazi dok se nedostaci ne otklone. Podneto je i 12 krivičnih prijava protiv odgovornih zbog izazivanja opasnosti i nepoštovanja mera bezbednosti na radu. Takođe, inspekcija je podnela i 599 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv firmi, preduzetnika i osoba zaduženih za sprovođenje mera o bezbednosti na radu, ali i protiv zaposlenih koji ne primenjuju propisane mere. Svi oni moraće da plate pozamašne kazne.
- Predviđene kazne su od 800.000 do milion dinara za pravna lica, od 400.000 do 500.000 dinara za preduzetnike i od 10.000 do 20.000 dinara za zaposlene - navodi Perišić.

Nastavak na Press...