Izvor: RTS, 08.Jul.2017, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na plantaži bresaka posla tokom cele godine
U okolini Valjeva pod voćem je oko 6.000 hektara, a na više od 90 odsto površina gaji se malina, kupina i šljiva. Plantaže bresaka su prava retkost, jer voćari izbegavaju plasman voća u svežem stanju. Zoran Bošković iz sela Pričević, koji se opredelio i za gajenje bresaka, sav rod proda na valjevskoj pijaci.
Zoran Bošković iz Pričevića nadomak Valjeva poseduje plantažu sa pet stotina stabala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bresaka. Gotovo da nema voćara u ovom kraju koji se opredeljuju proizvodnju breskve, iako se solidan rod može očekivati već posle pet, šest godina od podizanja zasada.
"Isplati se, ali nije baš zarada kakva bi trebalo da bude, ali moramo se boriti, moramo da radimo. Možda kad bi bilo 80 dinara na veliko da se proda, 50 je malo", kaže Zoran Bošković.
Boškovići ne angažuju sezonske radnike zbog veće zarade. Tri generacije su u voćnjaku i naberu i po 900 kilograma dnevno. Gotovo sav rod prodaju na valjevskoj pijaci po ceni od 50 do 70 dinara po kilogramu.
"Nije strašno, pod breskvom je ipak hlad. Ali kad znaš da ćeš nešto imati i uraditi, nije teško", rekla je Veselinka Bošković iz Pričevića kod Valjeva
Da bi breskva bila dobrog kvaliteta, posla u voćanjaku ima cele godine.
Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne službe u Valjevu kaže da je najveći problem oko izbora lokaliteta.
"Mada mi ovde u opštini Valjevo imamo lokalitete gde bez problema može da se proizvodi breskva. Problem je proizvodnja voća u svežem stanju, jer naši proizvođači nemaju tu naviku. Ovde je dva ili tri puta rađena proreda plodova da bi se dobio kvalitetan, krupan plod, kako zahteva tržište", kaže Sovilj.
Jedan od razloga zbog kojih su se Boškovići opredelili i za proizvodnju breskve je što u proteklih nekoliko sezona nisu bili zadovoljni otkupnom cenom jagodičastog voća i šljive.
.jpg)
