Izvor: Blic, 13.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na penzionerima se već dosta uštedelo
Na penzionerima se već dosta uštedelo
Nacrt izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji su zaposleni i penzioneri dočekali na nož, povučen je sa prošlonedeljne sednice Vlade Srbije. Iz Vlade su objasnili da povlačenje znači samo odlaganje za mesec i po dana i da se osnovni elementi u zakonu koji bi Skupština trebalo da razmatra u septembru neće menjati. O primedbama osiguranika i korisnika penzija na predložene izmene i o očekivanjima od daljeg razvoja situacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razgovarali smo sa Marijom Todorović, predsednikom Upravnog odbora Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje i priznatim stručnjakom za problematiku penzijskog osiguranja.
Koje su osnovne primedbe na predlog izmena Zakona o penzijama?
- Dva osnovna pitanja zašto je zakon neprihvatljiv za zaposlene i penzionere jesu povećanje starosne granice za penzionisanje i promena načina usklađivanja penzija. Ni za jednu ni za drugu izmenu nije dovoljno sagledano ni objašnjeno činjenično stanje niti posledice koje bi njihova primena mogla izazvati. Kada je reč o povećanju starosne granice, prvo treba znati da je broj zaposlenih na koje bi se ova izmena odnosila veoma mali. S druge strane, prema Zakonu o radu zaposleni mogu raditi do 65. godine, te predloženo postupno podizanje starosne granice ne može imati velike finansijske efekte. Dakle, finansijski rezultati bili bi mali, a najava ovakvih izmena izaziva veliki stres zaposlenih. Što se usklađivanja penzija tiče, predloženi način indeksacije definitivno briše bilo kakvu nadu da će sa rastom društvenog standarda penzionerima i za gram biti bolje.
Jednostavno usklađivanje samo sa troškovima života ne može se prihvatiti. Već sada 91 odsto penzionera prima manje od prosečne plate, a ako prođe ovo što se najavljuje, svi će primati manje od proseka. Koje su još posledice usklađivanja samo sa troškovima života?
- Na taj način gubi se veza između uplata doprinosa za penzije i iznosa same penzije. Tako se u pitanje dovodi sama kičma tog sistema, i to onda više nije penzijsko-invalidsko osiguranje, kao obligacioni odnos. Vlada ima niz drugih načina da reši problem para za penzije. Može, recimo, da ukine porez na plate i da te pare prebaci u doprinose za penzijsko osiguranje, i u tom slučaju bruto plata za bi za poslodavce ostala ista. Takođe, nije u redu da se penzije usklađuju sa troškovima života od prošle godine, jer to bitno umanjuje vrednost primanja penzionera i njihovu kupovnu moć.
Šta očekujete od javne rasprave, budući da su ministri Dinkić i Lalović već rekli da se najvažniji predlozi neće menjati?
- Nadamo se da će radne grupe koje treba da budu formirane pri Socijalno-ekonomskom savetu sagledati sve činjenice bitne za reformu penzijskog sistema, sve efekte i posledice tih predloga. Svrha te rasprave jeste da poslanici u Skupštini shvate u čemu je stvar i da, kada budu glasali, znaju o čemu glasaju i šta to znači. Pred njima će biti velika moralna odgovornost za ono što donose. Oni treba da imaju prave podatke i da znaju da je sadašnji zakon već dao velike efekte jer su za dve godine na penzijama ušteđene 63 milijarde dinara. Dakle, na nama je već ušteđeno dosta. Treba znati da je povećan i staž s kojim se ide u penziju. Prosečan staž s kojim su se zaposleni penzionisali u 2001. iznosio je 32 godine, a u 2003. godini povećan je na 35 godina. Kada govorimo o sadašnjem zakonu, moram reći da je on usvojen uz punu podršku socijalnih partnera ali i uz dogovor da se ništa neće menjati do 2008. godine. Međutim, sada se, bez obzira na to, predlažu izmene, što nije u skladu sa tadašnjim dogovorom. U predlogu Ministarstva za rad navodi se da učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi može padati do 45 odsto. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
- Do pre neku godinu to učešće bilo je 85 odsto, a predlog da bude 45 procenata nije prihvatljiv. Mislim da ne bi smelo da se ide ispod 55 procenata, jer je i sadašnje stanje sa učešćem od oko 67 odsto jedva podnošljivo za penzionere. Radenka Marković
