Izvor: Politika, 07.Mar.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na operaciju srca u Istanbul
Pacijentima koji godinama čekaju intervenciju na srcu biće ponuđeno da budu operisani u Turskoj, a oni ovu mogućnost mogu da odbiju
Na operaciju srca u Srbiji čeka između 3.500 i 4.000 ljudi. Dok su mnoge liste čekanja poput one za pejsmejker ili ugradnju stenta potpuno „ukinute” ili bar drastično smanjene, ova lista je uporno ostajala manje-više ista. Oni koji nisu mogli ili nisu morali da čekaju, odlazili su na operaciju u inostranstvo, u Hjuston, čuveni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američki institut za srce gde operacije na srcu koštaju između 50.000 i 60.000 dolara ili u neki od evropskih centara gde intervencije koštaju do 15.000 evra. Za mnogobrojne pacijente, međutim, lečenje u inostranstvu ostajalo je pusta želja, pa su umirali ne dočekavši hirurški zahvat.
Operacije srca u inostranstvu za mnoge pacijente iz Srbije s duge liste čekanja mogle bi da postanu stvarnost već do kraja ovog meseca, ako se ispune svi potrebni uslovi, potvrđuje za „Politiku” Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO). Ona u ponedeljak, 8.marta, putuje u Istanbul, da u klinici za kardiohirurgiju, iz koje je u ovom času stigla najprihvatljivija ponuda za operaciju naših osiguranika, još jednom razmotri ponudu i utanači detalje eventualnog budućeg ugovora.
– To, naravno, još nije sasvim gotova stvar, ali ponudu ozbiljno razmatramo. Upravni odbor je usvojio, između ostalih, i predlog da se sa ovom klinikom potpiše ugovor o operisanju naših pacijenata, ali je potrebno prethodno izmeniti Pravilnik o slanju pacijenata u inostranstvo i dobiti za to saglasnost od Ministarstva zdravlja – objašnjava Svetlana Vukajlović.
Srbija se po obolevanju i smrti od bolesti srca, sa Rusijom i Ukrajinom, nalazi u evropskom vrhu, a sve je očiglednije da tri kardiohirurška centra – Institut za kardiovaskularne bolesti – Klinika za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, Institut „Dedinje” i Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, i pored svojih stručnih kadrova i duge tradicije ne mogu da pokriju potrebe pacijenata.
– Lista bolesnika, koji čekaju operaciju na srcu iz godine u godinu se uvećava. U Republičkom fondu smo pratili broj operacija u toku poslednjih četiri-pet godina. Povećanje broja operacija imali smo u toku 2005. i 2006. godine kad je reč o zamenama srčanih zalistaka i baj-pas intervencijama, ali nakon tog perioda broj operacija na godišnjem nivou ustalio se na 3.050 za baj-pas. Naše klinike nemaju kapacitete da se taj broj poveća. Svake godine raste broj novih pacijenata u odnosu na one kod kojih je operacija urađena – objašnjava direktorka Fonda.
Naša sagovornica kaže kako je nekoliko godina tragala za odgovor na pitanje kako postići da se uradi više intervencija na srcu, da osiguranici ne čekaju godinama" Pokušavalo se i s dodatnim plaćanjem operacija koje su obavljane u okviru dopunskog rada, tokom vikenda, ali broj pacijenata nije se bitnije smanjivao"
– Svi direktori klinika su mi rekli da imaju problem s kapacitetima i da nemaju dovoljno prostora u intenzivnoj nezi za smeštaj operisanih pacijenata. Dakle, niko ne dovodi u pitanje stručnost naših kardiohirurga. Za njih se zna i u svetu. Međutim, problem je što kapaciteti naših kardiohirurških klinika nisu dovoljni da eliminišu listu čekanja – dodaje Svetlana Vukajlović.
Klinički centar Srbije je dobio jednu salu, ali se lista onih koji čekaju na operaciju svake godine uvećava. Takođe projekti da se izgradi „Dedinje II” i „Kamenica II” su daleko od realizacije.
– Shvatili smo da ovim tempom nećemo još dugo smanjiti listu i da moramo bar privremeno naći neke dodatne kapacitete kako bi se broj pacijenata koji čekaju na neophodnu operaciju smanjio, jer mogu da umru čekajući. Smatramo da jedan od izlaza iz ove situacije može biti upućivanje pacijenata u inostranstvo. Jer, ako upućujemo pacijente u inostranstvo zbog operacije tumora koja se ne radi u Srbiji ili na transplantaciju kostne srži, onda i srčanim bolesnicima treba pružiti šansu da budu zbrinuti u nekom razumnom roku – kaže naša sagovornica.
Kako se došlo do izbora klinike u Istanbulu?
– Mi smo tražili ponude od bolnica u koje smo, inače, upućivali naše pacijente. Na primer, od instituta u Češkoj i Slovačkoj, računajući da će njihove cene biti prihvatljivije, pošto je kvalitet njihove zdravstvene usluge isti kao onaj koji se dobija u Švajcarskoj ili Engleskoj, gde su veoma skupi bolnički dani. Zatim smo se obratili i bolnici u Turskoj, s kojom imamo pozitivna iskustva, jer tamo upućujemo neurohirurške pacijente koji se vraćaju izuzetno zadovoljni. Reč je o bolnici na svetskom nivou u kojoj uglavnom rade lekari edukovani u Americi. Njihov skor je veoma visok i niko nema primedbe na rezultate i uslove njihovog lečenja. Oni su našli neki svoj interes da nam ponude cenu koja je na nivou iznosa koji se naplaćuje u našim bolnicama u dopunskom radu – pojašnjava naša sagovornica.
U RZZO su izričiti: nijednog od pacijenata neće prisiljavati da prihvati ponudu da se operiše van Srbije, ako to ne želi. Naprotiv, po rečima direktorke Fonda, pacijentima će ovakva opcija biti ponuđena, a oni to mogu da odbiju. U ceni od 4.700 evra, koju pokriva Fond, uračunata je cena operacije, bolnički dani, čak i avionski prevoz.
– U međuvremenu, Republički fond će u celini „otkupiti” dopunski rad u našim kardiohirurškim institutima, znači biće plaćen sav dopunski rad, koji naši timovi mogu da sprovedu. Nećemo dozvoliti da se operišu pacijenti iz Makedonije ili Crne Gore, dok su naši pacijenti na listi čekanja. I to je strategija za smanjenje liste i to je Upravni odbor takođe usvojio – kaže Svetlana Vukajlović.
Prvi Privatni kliničko-bolnički centar je takođe ustanova na koju se računa i Upravni odbor je odobrio zaključenje ugovora. Međutim, Vukajlovićeva kaže, kako su ih iz ove ustanove obavestili da je njihov kapacitet dve operacije dnevno, što jeste značajno, ali ne rešava dugu listu čekanja.
Svetlana Vukajlović priznaje da bi da na kraju svog mandata na čelu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje volela da eliminiše i ovu listu čekanja. Republički zavod za zdravstveno osiguranje o svom trošku na lečenje upućuje sve pacijente sa opravdanim zahtevima i to u bolnice gde se nudi određeni nivo kvaliteta zdravstvene usluge po najnižoj ceni. Kad je reč o očnim bolestima, bolesnici se uglavnom upućuju u Prag ili Brisel, kad se radi o operaciji kostne srži ili operaciji na jetri pacijenti se šalju u Italiju, u Tursku se šalju oboleli sa tumorima kojima je potrebna intervencije gama nožem, a kada je potrebno bolesnici se o trošku države šalju na lečenje u Englesku.
Olivera Popović
[objavljeno: 08/03/2010]
