Izvor: Blic, 31.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na operaciju srca čeka se do godinu dana
Na operaciju srca čeka se do godinu dana
Na operacije srca - revaskularizaciju miokarda, ugradnju bajpasa ili veštačkih srčanih zalistaka - u zdravstvenim ustanovama u Srbiji čeka se do šest meseci, dok se na snimanje krvnih sudova srca (koronerografiju) čeka i do godinu dana, podaci su Ministarstva zdravlja Srbije.
Godišnje se u Srbiji uradi oko 3.000 operacija na srcu. Najviše ih se uradi u Institutu 'Dedinje' - oko 1.700, dok se u Institutu u Sremskoj Kamenici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Kliničkom centru Srbije uradi po 700 operacija na otvorenom srcu.
- Imamo previše srčanih bolesnika za ovako malu zemlju. Uzroci leže u stresu koji smo svi doživeli za vreme bombardovanja i ekonomske krize prethodnih 10 godina, zatim u starosti nacije, pušenju i lošoj ishrani - kaže za 'Blic' pomoćnik ministra zdravlja Vasilije Antić.
Samo u Institutu za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje' trenutno 3.000 ljudi čeka na različite intervencije na srcu. Prema rečima direktora ove ustanove dr Boška Đukanovića, razlog za tako dugačku listu čekanja jesu smanjeni kapaciteti ustanove, ali i epidemijski rast bolesti srca i krvnih sudova.
U Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, na dijagnostifikovanje i operacije se u proseku čeka tri-četiri meseca. Direktor Siniša Pavlović nije želeo da precizira koliko se pacijenata nalazi na listama čekanja.
- Nezahvalno je pričati o brojkama jer mnogi pacijenti čekaju i na tri mesta odjednom. Zato mislim da te liste čekanja treba objediniti. Mi nemamo dugačku listu čekanja, a dnevno uradimo čak 20 koronerografija. Na nju se, na primer u Engleskoj čeka i do dve godine, bez obzira na nivo osiguranja- navodi dr Pavlović.
Objedinjena lista čekanja za operacije na srcu teorijski je moguća, ali to ne bi znatnije umanjilo broj infarkta miokarda - kaže Antić.
- Moguće je napraviti objedinjenu listu čekanja tako što bi Republički zavod za zdravstveno osiguranje kontrolisao listu sa imenima, prezimenima i matičnim brojevima pacijenata. Međutim, za to trenutno ne postoje kadrovske mogućnosti. Pacijenata ima mnogo, a oni mogu da operišu srce samo u tri ustanove u Srbiji: Institutu za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje', Kliničkom centru Srbije i Sremskoj Kamenici. Negde se čeka duže, a negde kraće - objašnjava Antić.
Na drugoj strani leži bar delimično rešenje ovog problema, dodaje naš sagovornik. U Srbiji od bolesti srca godišnje umre 20.000 ljudi, od kojih 10.000 ne stigne da ode na koronerografiju, snimanje krvnih sudova srca.
- Zato je Ministarstvo počelo akciju da se otvore još dva centra u Beogradu, dok je prošle godine otvoren i jedan u Nišu. Uskoro će biti otvoren i jedan centar u Kragujevcu- kaže Antić. Jovana Subotić
