Izvor: Blic, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na operaciju dođite 2010.
Milka E. bila je neprijatno iznenađena kada su joj u užičkom zdravstvenom centru kazali da na ugradnju proteze kolena mora da čeka tri godine. Ovoj sedamdesettrogodišnjoj ženi ponuđena je i druga varijanta - da plati 3.000 evra i da ubrzo bude na komercijalnom programu.
Milkinu sudbinu, nažalost, deli još 2.019 pacijenata koji čekaju na ugradnju proteze kolena u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Osim na ortopediji, "kilometarske" liste čekanja su i na odeljenju dijagnostike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kardiohirurgije, oftalmologije. Danas, 35.359 pacijenata čeka na dijagnostiku ili, pak, neku hirušku intervenciju. Tako, recimo, ugradnja veštačke valvule zakazuje se u nekim ustanovama za početak novembra 2012. godine, a ugradnja stenta za polovinu septembra 2011. godine.
Na specijalistički pregled, s uputom lekara opšte prakse, čeka se mesec, mesec i po dana. Nevolja je veća ako za uspostavljanje dijagnoze treba da obavite pregled na magnetnoj rezonanci ili skeneru. Tu morate sačekati još godinu dana. Muke sa čekanjem ne prestaju ni kada se uspostavi dijagnoza, jer se na operaciju, ukoliko je potrebna, čeka više meseci, pa i godina.
Da bi izbegli višegodišnje maltretiranje, pacijenti obično odlaze kod privatnika, gde se sve mnogo brže obavi, ali za velike pare. Oni plićih džepova primorani su da čekaju ili da odustanu.
- Cifra od 35.359 pacijenata koji se nalaze na listama čekanja nije realna, jer bolnice ne ažuriraju liste. Na njima su još uvek pacijenti kod kojih je već urađena operacija. Ovako duge liste su redovan raspored, ali pojedine ustanove rade i preko plana - kaže Vladan Ignjatović iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Prema njegovim rečima, ovako duge liste čekanja nastale su jer mi nemamo prostornih, ali ni kadrovskih kapaciteta. U prilog tome govori i činjenica da je samo 30 lekara u Srbiji obučeno za ugradnju stenta. To je malo s obzirom na to da smo po broju kardiovaskularnih bolesti drugi u svetu, odmah iza Rusa.
Ipak u interventnoj kardiologiji učinjen je veliki napredak i zahvaljujući mnogo većem broju ugrađenih stentova nego pre tri godine spasen je život mnogim pacijentima u stanju akutnog infarkta.
Inače, nisu liste čekanja karakteristika samo srpskog zdravstva. I u mnogo razvijenijim zemljama se čeka, ali to ništa ne znači pacijentima u Srbiji, koji svakodnevno strepe za svoj život.
- Stalno se povećava broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti, a broj kardiohiruških centara je ostao isti. Potrebno je proširiti kapacitete i povećati broj ljudi koji rade u njima, jer su lekari prilično opterećeni. Mi smo, recimo, 2001. godine radili godišnje 280 operacija na otvorenom srcu, dok je do kraja ove godine planirano da se uradi 1.300 operacija. Zahvaljujući dodatnim sredstvima koje je Republički zavod za zdravstveno osiguranje izdvojio, nabavljeno je više materijala, tako da se dnevno radi po pet-šest operacija u dve sale - kaže za "Blic nedelje" dr Siniša Pavlović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.
Prema njegovim rečima, čekanja nema za hitne slučajeve. Ako se proceni da je neko životno ugrožen i da mu je potrebna hitna intervencija, odmah ulazi u operacionu salu.
Liste čekanja na dijagnostiku nisu ništa kraće. Tako je, recimo, za magnetnu rezonancu u Kliničkom centru Srbije, lista čekanja popunjena je sve do 31. oktobra 2008. godine. Na šalteru je istaknuto obaveštenje za sve pacijente kojima je potreban hitan MR pregled da se obrate Kliničko-bolničkom centru "Bežanijska kosa" na brojeve telefona 3010 777, lok. 2103 i 2601 321, na koji se nama dva dana niko nije javljao.
Razlog zašto se ovoliko čeka na dijagnostiku, nalazi se u nedostatku opreme. Od 15 magnetnih rezonanci, koliko ih ima u državnim zdravstvenim ustanovama, pet ne radi. Ništa bolje nije ni sa skenerima. Od 64 postojeća, rade samo 43. Zbog toga ne čudi što na pregled na ova dva aparata u Srbiji čeka skoro 11.000 ljudi.
I kad je hitno, čeka se mesec i po
U KBC Zvezdara samo na pregled kod neuroga ceka se po mesec i po dana. Našoj redakciji obratila se Verica T. (27) godina, koja kaže da je zbog pucanja krvnog suda u desnom oku morala da obavi specijalistički pregled kod neurologa i oftalmologa u ovoj ustanovi.
- U čekaonici kod oftalmologa u pet redova klupa tiskali su se pacijenti. To me je u startu obeshrabrilo. Otišla sam kod neurologa gde su me kao hitan slučaj zakazali za 12. decembar, odnosno za mesec i po dana. Digla sam ruke i otišla kod privatnika- priča ova devojka.
Brže u Kamenici
U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici na operacije se čeka najduže šest meseci, a donedavno su pacijenti čekali po dve, dve i po godine. Na listi čekanja za kateterizaciju srca sada su 443 pacijenta, koji su zakazani od letos, a u septembru prošle godine bilo ih je dvostruko više. Marta prošle godine na ovu intervenciju je čekalo 1.045 pacijenata, a poslednji su bili zakazani za april naredne godine. Lj.P.
Malo aparata
N. M. iz Beogada koja boluje od karcinom grlica materica, zračenje u Institutu za onkologiju i radiologiju zakazano je tek za dva meseca.
- Strah me je zbog toga. Razgovarala sam sa ljudima u Institutu i oni kažu da imaju samo tri aparata za zračenje. Iako rade u tri smene to je malo, jer se broj pacijenata stalno povećava - priča ova žena.
