Izvor: Politika, 05.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na lažno bolovanje bez straha od otkaza
Direktor livnice „Ljig” ne može da izađe na kraj s brusačem koji dobija platu, a viđen je da radi kao šanker
Kada je diplomirani inženjer Gradimir Stojanović, direktor Livnice „Ljig”, pre četiri meseca preuzeo kormilo ove firme nije ni slutio da će mu velike glavobolje zadavati jedan od zaposlenih koji je, kako kaže Stojanović, neprestano na bolovanju. Ovaj radnik ima samo 24 godine i, kada je počeo da radi u firmi, dobio je lekarsko uverenje da je sposoban za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posao brusača. Njegovom odsustvovanju s posla nikad kraja, a direktor koji je ubeđen da je njegov radnik zdrav ne može da izađe na kraj s njim i utvrdi istinu.
– Imao je prehladu, pa je u maju dobio bolovanje od mesec dana na račun glavobolje, a u junu ga je, opet na mesec dana, „uhvatio” bol u leđima. Posle toga je došao na posao i zatražio odmor. Odbio sam da potpišem rešenje o odmoru, pa je, u nedelju 17. jula, od psihijatra dobio neku dijagnozu i retroaktivno povezao prethodno bolovanje koje je završeno 12. jula s novim. Prvostepena lekarska komisija navela je da je svih prethodnih pet dana bio na bolovanju zbog naknadno utvrđene dijagnoze – žali se Stojanović.
Zbog ovakve dijagnoze, direktor se požalio drugostepenoj lekarskoj komisiji koja nije uvažila njegove argumente već je potvrdila pređašnju dijagnozu svojih kolega. Novopečenom direktoru nije bilo teško ni da, pre nekoliko dana, savije tabak i požali se ministarstvima rada i zdravlja tražeći da ispitaju ovaj slučaj.
– Nije mi jasno zašto zaposleni dobija bolovanje uvek na osnovu neke druge dijagnoze. Zašto jednostavno ne završi lečenje do kraja i vrati se na posao, ako je već radno sposoban, kao što stoji u njegovom lekarskom uverenju. Ovakve pojave onemogućavaju normalan rad – kaže naš sagovornik i dodaje da je ovaj radnik, baš u toku bolovanja, viđen kako radi za šankom jednog lokalnog kafića.
Prosečan zaposleni u Srbiji, kako kaže Dragoljub Rajić, predstavnik Unije poslodavaca Srbije, godišnje koristi oko 25 dana bolovanja, dok, recimo, slovački radnici koriste dvostruko manje dana za lečenje. U zapadnoevropskim državama situacija je još drastičnija, pa jedan nemački radnik u proseku samo osam dana godišnje zbog bolesti odsustvuje s posla. Ipak, male plate u privredi sigurno su, kako kaže Rajić, jedan od razloga za manjak entuzijazma koji donosi manju produktivnost zaposlenih.
– Nije normalno da radnici u proizvodnji imaju za 10.000 dinara manje plate od zaposlenih u javnim službama kojih ima mnogo, a ništa ne proizvode, već žive na teretu tuđeg rada. Iz tog razloga ljudi osećaju otpor prema poslu i eventualnom ispunjenju norme – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, prethodnih godina su postojale velike zloupotrebe vezane za odlazak na bolovanje. Dok jedan broj zaposlenih strepi od odlaska na bolovanja zbog straha od gubitka posla, drugi zloupotrebljavaju ovo pravo.
– Preduzetnici koji su kupili neka državna preduzeća žalili su se da su imali po čak 100 fiktivno zaposlenih ljudi koji se nikada nisu pojavili na poslu, već su bili mesecima, pa čak i godinama, bili na bolovanju. Od drugih radnika su saznali da nikada nisu ni dolazili na posao. Firma im nije plaćala doprinose pa su novi vlasnici morali da plate ovaj dug državi i to za radnike od koje niko nikada nije imao koristi – kaže Rajić i dodaje da se i danas dešava da zaposleni u građevinskim firmama odu na bolovanje po dva, tri meseca, a za to vreme majstorišu kod drugog poslodavca.
Prema njegovom mišljenju, veoma je teško dokazati da je radnik zloupotrebio bolovanje, jer po našem zakonu poslodavac mora da ima svedoka ili dokaz da je radnik u to vreme radio na nekom drugom mestu. Ukoliko želi da stvari „istera do kraja” poslodavac bi trebalo da angažuje neku osobu da prati zaposlenog. Takođe, neko mora da radi posao zaposlenog koji je na bolovanju, što takođe košta. Da bi se ova situacija rešila, po sadašnjim Zakonu o radu, kako kaže Rajić, neophodno je mnogo novca i vremena pa mnogi, posebno strani investitori, unapred odustaju od gonjenja nesavesnih radnika.
Jelena Popadić
-----------------------------------------------------------
Fotografija kao dokaz za otkaz
Ukoliko se radnik koji je na bolovanju viđen kako radi na drugom mestu, dokaz za dobijanje otkaza je eventualna fotografija ili osoba koja bi potpisala pisanu izjavu da je radnik obavljao taj posao, kažu u Uniji poslodavaca Srbije. Da bi se razrešile nedoumice vezane za zloupotrebe bolovanja, poslodavac može da pozove inspekciju rada ili zdravstvene inspektore koji će obaviti uvid u karton zaposlenog. Takođe, firma može da plati stručnjaka koji će proveravati dijagnoze zaposlenih koji su na bolovanju i reagovati ukoliko primeti nepravilnosti. S druge strane, ako sumnja u dijagnozu zaposlenog, poslodavac ne bi smeo da angažuje drugog lekara koji će da ga pregleda jer na taj način povređuje prava radnika.
objavljeno: 06.08.2011
.jpg)
