Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na jedno mesto u domu 175 starih
U Srbiji je 38 registrovanih državnih domova, a od 50 privatnih samo sedam ima dozvolu za rad. – U bedi živi oko 120.000 građana starijih od 65 godina
Ispod linije siromaštva u Srbiji živi oko 120.000 građana starijih od 65 godina, rezultati su poslednjeg istraživanja o materijalnom položaju starih nevladine organizacije Snaga prijateljstva.
Povodom Međunarodnog dana starih, koji se obeležava 1. oktobra, navedena organizacija će danas ispred Doma Vojske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije u Beogradu organizovati uličnu akciju posvećenu starima. Aktivisti organizacije Snaga prijateljstva razgovaraće sa sugrađanima koji u svojim porodicama imaju starije i nemoćne članove o tome na kakve izazove i probleme nailaze prilikom preuzimanja brige o njima, kakva pomoć im je potrebna od države, a kakva od društva.
Tokom oktobra, meseca solidarnosti sa starima, organizacija Snaga prijateljstva sa „Mrežom Humana S” će raditi istraživanje o tome šta je potrebno učiniti da bi se koliko-toliko poboljšao položaj najsiromašnijih starijih ljudi širom Srbije. Rezultati istraživanja biće dostavljeni Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, od kog očekuju da preduzme odgovarajuće mehanizme za ublažavanje siromaštva starih ljudi.
Nadežda Satarić, predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije Snaga prijateljstva, kaže da zapažanja volontera Crvenog krsta Srbije, koji su išli „od vrata do vrata”, obilazeći desetine hiljada staračkih domaćinstava, nimalo nisu ohrabrujuća. „Stari i bolesni, uglavnom u napuštenim selima, žive od onoga što uberu u svojoj bašti, komšije im skuvaju poneki topli obrok. Kada se razbole, ne mogu da se leče jer nemaju zdravstvenu knjižicu, a lekove dobijaju zahvaljujući susedskoj solidarnosti”, ističe ona.
Budući da u Srbiji živi više od milion i dvesta hiljada starijih od 60 godina, sve veći problem postaje njihov smeštaj. Ako bi svaki šesti stanovnik Srbije koji je prevalio šestu deceniju poželeo da „treće doba” provede u staračkom domu, na jedno mesto bi konkurisalo 175 naših sugrađana.
Po rečima Dragane Dinić iz Instituta za gerontologiju, samo jedan odsto njih bi imalo šansu da dobije smeštaj u jednom od 38 registrovanih državnih domova, u kojima ima mesta za 9.456 najstarijih sugrađana, što je dvostruko manje od potreba. Od ukupnog broja državnih domova koji se dotiraju iz budžeta sa 10 do 20 procenata, 25 je gerontoloških centara, sedam domova za stare i penzionere i šest domskih odeljenja pri centrima za socijalni rad. Popunjenost je stoprocentna, pa se na upražnjeno mesto čeka i po godinu i po dana. Cene u državnim domovima kreću se od 12.000 do 17.000 dinara.
Ali, ni pedeset prihvatnih domova nije dovoljno. Kako su nam rekli u Sektoru za socijalnu zaštitu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog staranja, dozvolu za rad ima samo sedam, sa ukupno 200 mesta.
Ukazujući na zloupotrebe u pružanju usluga u privatnim domovima, Dinićeva se zalaže za legalan i rad u toj oblasti. Privatni domovi predstavljaju izvor zarade, pa su često registrovani pod drugim nazivom, kao pansioni, klinike, ugostiteljski ili turistički objekti, kako bi vlasnici izbegli ispunjavanje propisanih zakonskih obaveza, u pogledu prostora, opreme i kadrova.
Inače, u tim ustanovama za smeštaj starijih cene su u proseku od 1.000 do 2.500 evra, što je većini naših penzionera nedostupno. Korisnici ovih domova su imućniji građani i povratnici iz dijaspore.
Stanovništvo Srbije se ubraja među deset najstarijih u svetu. Rezultati prvog popisa u 21. veku pokazali su da se stanovništvo u 102 opštine (od ukupno 161) svrstalo u stadijum duboke demografske starosti, a čak u 38 opština ono je dostiglo poslednji, sedmi, stadijum najdublje demografske starosti. To znači da je stanovništvo u 85 odsto opština demografski veoma staro. U toj grupi opština kao najstarije izdvajaju se: Knjaževac, Ražanj, Rekovac, Babušnica, Svrljig, Gadžin Han, Crna Trava u kojima je udeo starijih od 60 godina dva do tri puta veći od broja mladih do 20 godina.
Zanimljiv je i podatak da u istočnoj Srbiji, gde je stanovništvo demografski veoma staro, gotovo da i nema domova za smeštaj tih ljudi. Kako smatra Dinićeva, neophodno je ispitati mogućnost privatnog ulaganja u izgradnju gerontoloških kapaciteta u Srbiji, s obzirom na to da su mogućnosti države zanemarljive – ona jedva uspeva da pokrije troškove postojećih kapaciteta. Donacije iz inostranstva, preko projekata u ovoj oblasti, veoma su skromne, povremene i neadekvatno raspoređene. Sredstva skoro nikada ne stižu do starih ljudi koji žive sami, koji su bez prihoda i koji žive u seoskom području. Ostaju nam privatnici koji bi ulaganjem u gerontološke centre imali šansu za biznis, zaključuje Dinićeva.
-----------------------------------------------------------
Sigurnosna rukavica zove u pomoć
Kompanija „Asistel” pruža usluge namenjene ljudima koji žive sami, a koji zbog starosti, slabijepokretljivosti ili određenog stepena invaliditeta ne mogu da vode računa o sebi. Usluga podrazumeva pomoć putem telefona ili intervencijom mobilne jedinice.
Iz ove organizacije ističu da oni imaju i sistem teleasistencije. To podrazumeva sigurnosnu narukvicu ili ogrlicukoju korisnik nosi uz sebe, kućnu centralu koju instalira mobilnajedinica, kao i kol centar koji čine stručnjaci, najčešće psiholozi,andragozi ili defektolozi. Jednostavnim pritiskom na dugme, koje se nalazi na ogrlici, momentalno se aktivira centrala i operateri reaguju u skladu sa potrebom (razgovaraju, pružaju podršku, daju informacije ili zovu rođake, komšije, Hitnu pomoć ili policiju).
Nada Kovačević
[objavljeno: 01/10/2008]
