Izvor: Politika, 08.Maj.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na generalnoj probi mature samo ćirilica
Na maturi će biti najviše umereno teških i odgovora na zaokruživanje, kaže direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
Na ovogodišnjoj „generalnoj probi” male mature, 11. maja, važiće dve novine: od đaka će se na testu iz srpskog jezika tražiti da vode računa i o pravopisu u svim zadacima „sa otvorenim odgovorima”, kao i da pišu ćirilicom. Kako saznajemo u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ovo će važiti samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na probnim testovima, ali ne i na samoj maturi u junu, čime se delimično izašlo u susret zahtevima profesora srpskog jezika i književnosti.
Na naše pitanje da li će se na „pravoj” maturi priznavati i nepismeni odgovori, ako na primer učenik napiše „desanka maksimović”, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja mr Dragan Banićević kaže da „nisu planirani zadaci koji mogu da dovedu ocenjivače testova u ovakvu vrstu nedoumice”.
On kaže da se za test iz srpskog jezika koriste zadaci različitih tipova među kojima ima najviše zatvorenih odgovora, odnosno tipa višestruki izbor.
– Zadaci „na zaokruživanje” omogućavaju visok stepen objektivnosti i zbog toga se najčešće koriste u ovakvim situacijama. Osnovni kriterijum za konstrukciju bilo kog testa jeste da li procenjena težina pojedinačnih zadataka odgovara nameni testa. Testovi za završni ispit nisu izuzetak u tom pogledu. Na testu će biti zadataka različitog nivoa težine, pri čemu će više biti zastupljeni zadaci koji omogućavaju pouzdanu selekciju to jest oni koji su umereno teški – objašnjava mr Banićević.
Podsetimo, prošle godine je najveća uzbuna nastala neposredno pred maturu zbog dela uputstva koju su nastavnici dobili, a u kojem se navodilo da se kao tačni priznaju i pravopisno neispravni odgovori ako se u tim zadacima ne proverava poznavanje pravopisnih pravila. Glas je tada prvi podigao Aktiv profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga, koji je zahtevao i da se ne tolerišu odgovori latinicom, ali je taj deo zahteva ostao u senci malog i velikog slova.
Letimičan pogled na zadatke koje naši đaci rešavaju otkrivaju još neke nelogične stvari, poput one da se reklamiraju pojedini lanci knjižara.
Banićević objašnjava da su u nekim zadacima opisane životne situacije i stoga je neophodno da se koriste imena proizvoda ili firme. „To je isključivo u funkciji zadatka i uvek nastojimo da to bude svedeno na najmanju moguću meru”, dodaje direktor zavoda.
Olivera Krupež, predsednica Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga, kaže da je stvar mnogo ozbiljnija nego što na prvi pogled izgleda i da je završni ispit osmišljen tako da obesmisli rad na časovima srpskog jezika, jer je učenicima upućena poruka da im za prolaz na testu nije neophodno gotovo ništa od onoga što je nastavnicima dato u zadatak da ih nauče.
– Ne znamo kakvo će biti uputstvo ove godine, ono se krije do poslednjeg trenutka. Ja ću i ove godine pregledati testove, jer je to moja profesionalna obaveza – kaže Krupežova.
Nastavnici moraju da postupaju po uputstvu prosvetnih vlasti.
– Priznavala sam i nepismene odgovore i latinicu, a prošle godine je najveći problem bilo jedno pitanje zbog kojeg smo satima čekali da ga razjasne i na kraju smo priznavali bukvalno sve dečje odgovore, što pokazuje da testovi nisu promišljeno napravljeni – ističe sagovornica.
Ona kaže da na aktivu nastavnici najviše raspravljaju i o tome kako se na testu ne prepoznaju tri nivoa obrazovnih standarda, za koje kreatori testova tvrde da postoje, jer su svi zadaci na zaokruživanje. Takođe je velika zamerka profesora i što na testovima više nisu zastupljeni klasici naše književnosti – daju se neumetnički ili tekstovi stranih autora. Ona dodaje da je od petog do osmog razreda uvedeno 160 književnih dela, što se ne vidi u završnim testovima
– Deca sve manje znaju, a rezultati su sve katastrofalniji i to se gura pod tepih i prikriva besmislenim zadacima. Struktura testa za završni ispit pokazuje koliko je predmet sveden na oblast čitanja i razumevanja teksta bez ikakvih elemenata nacionalne književnosti i jezika – ukazuje ova profesorka Osnovne škole „Milica Pavlović” u Čačku.
Sandra Gucijan
objavljeno: 08.05.2013.
.jpg)
