Izvor: Glas javnosti, 31.Avg.2009, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan
Neuspesi su vaš najveći uspeh. Borba za bolji život koju ste najavili pretvorila se u borbu za goli život. Ne kažem da ste svi isti, neki među vama lošiji su od vas! Hrišćani veruju u Boga, budisti u Budu, muslimani u Alaha, a vi u belu šengensku. Crna je vaša bela šengenska, zar u Evropu nećemo svi zajedno, zar da se prebacujemo jedan po jedan, a onda kud koji mili moji?! Ne sporim, bilo je blistavih predizbornih obećanja, ali ne zna se ko je veći krivac, oni koji su dali blistava >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << obećanja ili oni koji su u obećanja poverovali? Ko najžešće brani prava na neispunjena obećanja? Stranka specijalizovana za neispunjena obećanja i njen lider. On je u političku igru uveo pravilo: „Zaboravite šta sam obećavao juče, pamtite šta obećavam danas!“ Rezultati te igre porazni su, ali igra iz poraza u poraz do konačne pobede, traje.
Moglo bi se reći da je nosilac nove i demokratorske srpske politike izuzetno energičan čovek, on sa svojim protivnicima igra na sve ili ništa. NJemu sve, njima ništa! On se retko nervira, ali kad se iznervira teško onome ko ga je iznervirao. Nedavno je smislio Predlog izmena Zakona o informisanju, može mu se. Sredstva su kod njega, red je da i informisanje uzme pod svoje! Ako ne bude po njegovom preti da će vladajuću većinu pretvoriti u manjinu.
Danas je 31. avgust 2009. Taj dan je određen da skupštinska većina, ovako ili onako, utvrdi njegovu lidersku poziciju, i ozakoni njegovo pravo na neispunjena obećanja. Novine i televizija pokušavaju da utvrde ko je u srpskom parlamentu za, a ko protiv Predloga izmena Zakona o informisanju. Evo već mesec dana pišem o tom čudu i zarekao sam se da danas neću uključiti televizor i čitati novine sve do Dnevnika. Hoću da se iznenadim. Nema šanse da ne budem iznenađen. Ako Dinkić pobedi, biću iznenađen što je opet pobedio, a ako izgubi, biću zaprepašćen što je izgubio.
Plaši me treća mogućnost. Može li se dogoditi da nekom čarolijom Predlog izmena Zakona o informisanju preživi svoju prirodnu smrt? Moguće su svakojake kombinacije. Šta ako se voljom i dogovorom koalicione većine dogodi da Predlog zakona o informisanju bude istovremeno prihvaćen i odbačen? To će se znati tek ako specijalista za neispunjena obećanja, bude li njegov lični Predlog izmena Zakona o informisanju odbačen, mirno prihvati odluku parlamenta. Dojadilo mu je, kao, da ruši vladu za vladom. To bi moglo značiti da ona sredstva informisanja koja su mu se najviše zamerila mogu biti uništena na neki drugi, manje vidljiv način. Bilo kako bilo, što se neispunjenih obećanja tiče, njima se ništa neće dogoditi. U nešto se mora verovati, da l’ u Boga, da l’ u Budu, da l’ u Alaha, da l’ u MMF, da l’ u belu šengensku. Tek kad dobijemo belu šengensku znaćemo ko ide, a ko ostaje.
Može li neko ko je plaćen da obavi kakav posao, kad to učini i bude isplaćen, biti razočaran poslom koji je obavio? Može, ako misli da je obavio valjan posao za koji je slabo plaćen. Ako revoluciju razumete kao svoj revolucionarni posao, nemate pravo da budete razočarani. Samo oni koji su vam poverovali, oni koje ste uvukli u svoju priču, imaju pravo da budu razočarani, oni nisu plaćeni! Gledam vas i slušam šta govorite, gospodo. Ovenčani slavom vođa petooktobarskih revolucionara govorite o svom bolu što šesti oktobar nikada nije osvanuo. Opisivači velikih svetskih revolucija slažu se u oceni da revolucija „jede svoju decu“; kad na petooktobarce dođe red verujem da će biti opisani kao „deca koja su pojela svoju revoluciju.“
Razumem vas, gospodo. Teško je priznati da revolucije koje traju jedan dan ne postoje.
