Izvor: Politika, 07.Jan.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na crkvi je da uklanja predrasude između Srba i Hrvata
SPC nije zainteresovana samo za pitanja statusa sveštenstva ili vraćanja oduzete imovine, već je životno zainteresovana za rešavanje egzistencijalnih problema vernika
Želja mu je da svojoj pastvi bude „glasnogovornik” – da na zvaničnim sastancima i različitim skupovima ne bude samo dekor verske raznolikosti, već crkveni velikodostojnik sa stavom koji glasno govori o svemu što muči Crkvu kojoj služi i vernike čiji je pastir. Novi zagrebačko-ljubljanski mitropolit >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Porfirije za nepunih sedam meseci koliko obavlja ovu dužnost sastajao se sa državnim vrhom Hrvatske, predsednikom i premijerom, brojnim ličnostima iz političkog, kulturnog, javnog života i ne krije optimizam posle tih susreta. Visoko ceni to što ga je prvi po dolasku u Zagreb primio kardinal Josip Bozanić.
– Iskreno smo razgovarali o sadašnjim okolnostima crkvenog i društvenog života u Hrvatskoj. Uputili smo zajednički poziv pravoslavnima i katolicima da se mole za one koji danas stradaju u ratnim sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku. Kardinal je izrazio spremnost za zajedničke inicijative za dobro svih, bez obzira na veroispovest. Tu spremnost prepoznajemo i u rečima njegove ovogodišnje Božićne poruke: „Ne uskraćujte sebi dar prijateljstva; otvorite srce da iz njega izađu one reči koje će obnoviti prijateljsku ljubav i međusobnu potporu...” – kaže u Božićnom intervjuu za „Politiku” mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.
Na koliko mesta u Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj će se paliti badnjak za Božić? Gde će biti centralne manifestacije?
Običaj paljenja badnjaka prethodnih vekova bio je izraz isključivo porodične pobožnosti, vezan za pravoslavni dom. U današnje vreme, ovaj lepi običaj se praktikuje u onim domovima gde za to postoje uslovi. Tako treba i da ostane, jer badnjak se nikada nije palio po gradskim trgovima. To je praksa koja je novijeg datuma. Dakle, shodno tome neće biti masovnih manifestacija i velikih vatri oko hramova u Eparhiji zagrebačko-ljubljanskoj. Na Badnji dan u Sabornom hramu u Zagrebu služiće se kao i svake godine večernja služba na koju dođu hiljade vernika.
Na vaše ustoličenje u Zagrebu došao je crkveni i državni vrh Hrvatske, a izveštaje sa tog svečanog događaja preneli su vodeći hrvatski mediji. Kako ste vi doživeli veliku pažnju hrvatske javnosti?
Mislim da su crkveni i državni vrh Republike Hrvatske prisustvom liturgijskom činu ustoličenja novog mitropolita Srpske pravoslavne crkve, a hrvatski mediji načinom na koji su najavili i izvestili sa tog događaja, pre svega učinili čast pravoslavnim Srbima koji ovde žive i manifestovali spremnost hrvatskog društva ili njegovog pretežnog dela, većine, da uvaže pojedinačne i kolektivne potrebe srpske zajednice, i to, kako one koje se tiču duhovnog života tako i svakodnevne, egzistencijalne potrebe koje su neodvojive od duhovnih. Naravno, predstoji nam svima: pravoslavnim episkopima i sveštenicima, državnim vlastima i političkim činiocima, nevladinim organizacijama da svako u svom domenu da doprinos rešavanju postojećih problema koji nisu laki. Uveren sam da će po tim pitanjima, konstruktivan pristup imati i većinska Crkva.
Dali ste brojne intervjue za hrvatske medije. Jeste li očekivali da će biti tako interesantni hrvatskim novinarima?
Medijsku pažnju sa kojom sam dočekan doživeo sam kao svojevrstan vid dobrodošlice, čak i pre nego što sam došao u Zagreb. Zbog toga sam osetio potrebu da već na ustoličenju, u pristupnoj besedi, zahvalim hrvatskim medijima i celokupnoj javnosti. Sa zadovoljstvom konstatujem da se takva saradnja nastavila i dalje. Spremnost na saradnju sa medijima, doživljavam kao obavezu: Dajući uputstva apostolima, Hristos je rekao: „Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku, što vam se šapće na uši, propovedajte s krovova!” Preneti poruku jevanđelja putem medija, sastavni je deo našeg svedočenja Hrista, naravno u meri koliko to možemo i koliko nam Bog daje snage.
Nedavno ste se sastali i sa hrvatskim premijerom Zoranom Milanovićem. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović vam je bio na ustoličenju. Ohrabruje li to da će se glas Srpske crkve jače čuti u Hrvatskoj?
Susreti sa predstavnicima vlasti u Hrvatskoj, kao i sa drugim političkim i društvenim činiocima me ohrabruju. Moram da istaknem da sam naišao samo na razumevanje i spremnost za rešavanja postojećih problema, kao i na spremnost za saradnju Crkve i države, koja se podrazumeva u svakom savremenom evropskom društvu. Naravno, Crkva nije zainteresovana samo za pitanja koja se samo tiču statusa sveštenstva, vraćanja oduzete imovine i slično. Crkva je životno zainteresovana i za rešavanje egzistencijalnih problema njenih vernika i apeluje za njihovo rešavanje. Pri tom, imamo u vidu da probleme nemaju samo pravoslavni Srbi, nego da Hrvatska, kao i druge evropske države, ima ekonomske probleme čije rešavanje ne zavisi samo od ovdašnjih vlasti, nego su deo globalne krize. Ali, postoji i čitav niz problema koji tište samo Srbe, a za čije rešavanje je više od svega potrebna dobra volja. Uveren sam da takva dobra volja postoji. Što se, pak, tiče odnosa pravoslavnih Srba koji žive u Hrvatskoj, osećam potrebu da i ovog puta istaknem sledeće: svako ko ovde živi, mora da poštuje zakone ove zemlje i da doprinosi opštem dobru i razvoju države.
Da li se zahlađenje odnosa Beograda i Zagreba odrazilo i na vaše odnose sa hrvatskim državnim vrhom?
Nije, a čini mi se da se ne radi o ozbiljnom zahlađenju odnosa, već o dnevnoj politici. Nasušna je potreba srpske Crkve u Hrvatskoj da neguje dobre odnose sa obe države. Ističem i principijelno načelo odvojenosti i kooperativne saradnje Crkve i države, pri kojoj svako dela u svom domenu. Episkopi i sveštenici treba da rade na „svezi mira”, nastoje da unaprede ono što nas spaja, a ne što nas razdvaja. Crkva, po svojoj univerzalnoj prirodi, svojom večnom porukom o ovaploćenom Bogomladencu nadilazi parcijalne dnevnopolitičke interese. To ne znači da smo ravnodušni prema događanjima u sferama državnih politika, nego se molimo za vladare koji svojom političkom vlašću treba da obezbede „tih i miran život u svakoj pobožnosti i čestitosti”. ( 1 Tim 2, 1-2)
Koliko kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski možete da doprinesete otvaranju ili rešavanju brojnih problema na koje se srpska zajednica u Hrvatskoj godinama žali?
Kao što sam već rekao, u saradnji sa drugim činiocima hrvatskog društva, može i mora se učiniti mnogo na rešavanju tih problema. Na Crkvi je, pre svega, da pomogne u stvaranju atmosfere dobre volje među ljudima i uklanjanju predrasuda. Na primer, jedno formalno pitanje koje se tiče roka važenja ličnih karata Srba izbeglih iz Hrvatske, ukoliko se ne reši, a može se rešiti uz dobru volju, preti da onemogući te ljude, i onako tragičnih sudbina, u ostvarivanju najvažnijih statusnih i imovinskih prava. Zatim, pitanje omogućavanja zapošljavanja u državnim ustanovama. Težak problem javnog, a nesankcionisanog upućivanja uvreda i, manje ili više prikrivenih pretnji... Mi nadu polažemo u to, ne što je Hrvatska član Evropske unije, nego u to što je Hrvatska zemlja koju velikom većinom čine hrišćani i zato ima mesta optimizmu. Premudri Solomon kaže: „Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva.”
Kako gledate na izjave pojedinih hrvatskih biskupa koji, čini se, dolivaju ulje na vatru kad je reč o srpsko-hrvatskim odnosima? Biskup Mile Bogić, na primer, negirao je da na dnu Šaranove jame ima ljudskih kostiju žrtava ustaškog režima, dok je šibenski biskup Ante Ivas poklonio svoju pesmu Marku Perkoviću Tompsonu, na čijem je prošlogodišnjem koncertu i učestvovao. S druge strane, godinama unazad u Jasenovac redovno ide požeški biskup Antun Škvorčević, a o žrtvama sa obe strane neretko govori i dubrovački biskup Mate Uzinić. Koja struja, po vašem mišljenju, preovlađuje u Hrvatskoj katoličkoj crkvi, ta ratoborna ili ona pomirljiva?
Nije na meni da procenjujem odnose u hrvatskom episkopatu, a još manje da potenciram razlike. Želim da se saglasim sa dubokom porukom kardinala Bozanića, da tajna Božića, tajna rođenja Hrista Bogomladenca „može ganuti i najtvrdokornije srce, otvoriti i podstaknuti da iz njega izađu plemenita osećanja i prave reči”. Saglašavam se sa njim: „Božićno ganuće je potrebno čitavom hrvatskom društvu na svim njegovim razinama.” I dodajem, ne samo hrvatskom društvu, nego i srpskom i svakom drugom.
Srpska crkva i u Zagrebu i u Ljubljani ima dva velika i značajna objekta: Kulturno-pastoralni dom u Ljubljani i Srpsku pravoslavnu opštu gimnaziju u Zagrebu. Kako izgleda njihov život danas i koliko su važni za vernike u ova dva grada?
Ove dve institucije su od velikog značaja za duhovno-kulturni identitet, integritet i kontinuitet pravoslavnih Srba, a u civilizacijskom smislu, svih građana Hrvatske i Slovenije. Ona su delo blažene pamjati mitropolita Jovana, koga sa zahvalnošću i ljubavlju pominjem. Trudiću se svojim skromnim moćima da podstičem pregaoce ovih kulturno-prosvetnih ustanova da svojim radom odgovore izazovima savremenog sveta.
Da li ste u Zagrebu ostvarili neka zanimljiva prijateljstva sa ličnostima iz kulturnog, političkog, javnog života?
Zagreb je veoma lep i živopisan grad. Pun je duha i samo njemu svojstvene oštroumne kritike. Ono što ga čini još lepšim jesu ljudi.... Mnoge upoznajem, sa mnogima sam na ivici prijateljstva...
----------------------------------
O kordinalu Stepincu
I dve Crkve, Katolička u Hrvatskoj i Srpska pravoslavna crkva imaju brojna nerešena pitanja. Verovatno je u javnosti najprepoznatljivije ono o kanonizaciji Alojzija Stepinca. Da li ste možda već imali neke razgovore o ovoj temi sa predstavnicima hrvatske crkve? Hoćete li se i vi baviti ovim pitanjem koje značajno opterećuje odnose dve Crkve?
O ovoj temi svoje mišljenje je dao naš patrijarh Irinej i ono je svima poznato. Mi tu ne odlučujemo. U isto vreme uviđam činjenicu da braća katolici, ovde u Hrvatskoj, gaje veliko poštovanje prema ličnosti kardinala Stepinca, čiji životni hod je veoma slojevit.
----------------------------------
Mitropolitova Božićna poruka
Mir Božji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Ovim drevnim pozdravom, pozdravljam pre svega vas draga braćo i sestre vernici Srpske pravoslavne crkve. Ali, ovim pozdravom, koji označava dolazak Bogomladenca Hrista u svet i rađanje naše hrišćanske vere – pozdravljam i sve ostale. Jer, Hristos je u svet došao da donese mir, ono što svi toliko želimo, za čim čeznemo, kako u ličnom i porodičnom životu tako i na sveopštem, planetarnom planu. Kada želimo mir i čeznemo za mirom, šta mi u stvari želimo, za čim mi čeznemo? Mi, dragi prijatelji čeznemo za onim koji jedini u naša srca, u naš svakodnevni život, u čitav svet, može da unese mir i spokojstvo, mi čeznemo za Hristom.
Kako ćemo mi pronaći Hrista Bogomladenca koji se svake godina za nas ponovo rađa? Gde je on? Da li treba da se uputimo u Vitlejem, mesto gde se on rodio u pastirskoj pećini? Ne, Hrista svako može da otkrije u svome srcu. On je tu. Ali, teško ga je pronaći sam. Hrista, Boga ljubavi, najlakše ćete pronaći u zajedici, u ljubavi, najpre prema svojim bližnjima, prema svojoj porodici, a onda i ljubavi prema svima drugima, prema susedima, a naročito prema ljudima koji su u nevolji, kojima treba pružiti pomoć. Čineći dobro drugom čoveku iz ljubavi prema njemu, pokazaćete ljubav prema samom Hristu. On će vam se tada otkriti i doživećete draga braćo i sestre, pravu radost Božića. Onu tajanstvenu radost praznika i mir u srcu koju su doživeli pastiri u Vitlejemu, pojući zajedno sa anđelima: Slava na visini Bogu i na zemlji mir – Mir Božji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
Srećan vam i Bogom blagosloven Božić.
Aleksandar Apostolovski – Jelena Čalija
objavljeno: 07.01.2015.
.jpg)
