Izvor: Blic, 24.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na bolovanju 4.000 radnika
UŽICE - Radnici iz Zlatiborskog okruga najčešći su korisnici bolovanja u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, čak 5,67 odsto od 71.990 zaposlenih sa ovog područja trenutno odsustvuje sa posla po tom osnovu, a u užičkoj filijali RZZO kažu da je evidentno da se u mnogim slučajevima bolovanja zloupotrebljavaju, kao što je slučaj u ariljskom kraju tokom sezone branja malina i najavljuju kontrolu radnika na bolovanju.
Lekarske komisije proveravale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su 2007. godine bolovanja, pošto je tada čak osam odsto radnika odsustvovalo sa posla.
- Narednih dana otpočinjemo novu seriju kontrola koja će utvrditi koliko su zaposleni sa ovog područja zaista bolesni i koliko se bolovanja zloupotrebljavaju. Taj posao biće poveren lekarima koji su od prošle godine stalno zaposleni u našoj ustanovi - kaže Stanika Žunić, direktor filijale RZZO za Zlatiborski okrug.
Samo da bi namirila obaveze prema radnicima na bolovanju, užička filijala RZZO prošle godine je potrošila 278 miliona dinara, što je daleko veći iznos od sume koja se prikupi od zaposlenih na ime izdataka za zdravstvenu zaštitu. Najčešći korisnici bolovanja su Ariljci, jer prosečno 6,68 odsto zaposlenih iz ove varoši loše zdravstveno stanje koristi kao izgovor za odsustvo sa posla, a za njima slede Čajetinci i Užičani.
- U Arilju je primećeno da se bolovanja najviše koriste u vreme branja maline, a u Čajetini tokom zimskog i letnjeg raspusta. S obzirom na to da Ariljci značajne dodatne prihode zarađuju od maline, a Čajetinci od turizma, jasno je da su mnoga bolovanja neosnovana i tempirana za pogodno vreme - kaže Žunićeva.
Najčešći korisnici bolovanja u Užicu su zaposleni velikih privrednih sistema, uglavnom majstori raznih struka. Sagovornik „Blica", radnik jednog dobrostojećeg užičkog preduzeća koji je zahtevao da ostane anoniman, kaže da već petnaestak godina svakog leta koristi bolovanje.
- Imam stalno povišen pritisak na osnovu koga uvek mogu da izdejstvujem odsustvo sa posla. Otvorim bolovanje na tri-četiri nedelje, ali ne da bih se izležavao, nego da bih radio. Kao građevinac lako nađem posao na Zlatiboru ili na Crnogorskom primorju gde za mesec dana zaradim tri plate koje bih primio u mom preduzeću. Nekada je bilo mnogo bolje jer su firme bolesnom radniku plaćale 80 odsto plate, a sada se na ime bolovanja dobija samo 60 odsto zarade - kaže on.
U RZZO kažu da nemaju mehanizme da otkriju iza koliko slučajeva lažnog bolovanja stoje nesavesni lekari i koliko su oni važna karika u otvaranju lažnih bolovanja. Pravosudni organi, kaže upućeni sagovornik „Blica", nemaju saznanja da lekari traže novac ili drugu protivuslugu da bi otvorili bolovanje.
