Izvor: Politika, 02.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Vaskrs u Iline vode
Ekopark u Kragujevcu primer je kako obični ljudi, mimo sistema i uprkos njemu, mogu sami da ulepšaju život, da učine nešto za svoju decu i oplemene prirodu
Kragujevac – Ovo će biti osma godina kako se u ekoparku u Ilinoj vodi organizuje centralna gradska proslava Vaskrsa. Kao i dosad, i ovog puta biće upriličeni „Uranak“ sa kačamakom i rakijom, „Tucijada“, tokom koje će se birati najjače i najlepše jaje, likovna izložba, nastupi kulturno-umetničkih društava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz cele Srbije...
Da nije bilo žitelja ovog živopisnog prigradskog naselja, sa jedne strane oivičenog starom industrijskom zonom, ne bi bilo ni parka, ni proslave. Sve su sami napravili, gotovo bez pomoći „nadležnih organa“.
– Ekopark u Ilinoj vodi primer je kako obični ljudi, mimo sistema i uprkos njemu, mogu sami da ulepšaju život, da učine nešto za svoju decu i oplemene prirodu, do njihove akcije zaraslu u korov i zatrpanu đubretom – kaže Slađan Rakić, inicijator ideje o formiranju ekoparka.
Rakić je danas odbornik u Skupštini grada, a u vreme kada su njegove komšije zasukale rukave i počele da kultivišu zapušteni deo Iline vode on je bio predsednik ove mesne zajednice. Bilo je to 1997. godine, kada je priroda polako počela da vaskrsava u zelenu oazu.
– Od šiblja i đubreta, automobilskih školjki i rashodovane bele tehnike, ovim delom naselja nije moglo da se prođe. Bukvalno je postojao tunel kroz koji su se ljudi provlačili. Polako, korak po korak, počeli smo da krčimo korov i čistimo smetlišta. Danas ovde imamo zelenu oazu mira i tišine. Napravili smo fontanu i potok, zoološki vrt, dečje igralište, sportske terene, svoj rasadnik... – priča Rakić.
Prostor današnjeg ekoparka ima nešto više od sedam hektara. Uskoro će, kaže naš sagovornik, ovde biti otvorena ekoučionica i etnodomaćinstvo, u okviru koga će zaživeti stari, danas zaboravljeni zanati.
– Ekoučionica će biti mesto za edukaciju dece, ali i odraslih, onih koji još nisu shvatili koliko je važno brinuti se o prirodi. Zaštita životne sredine nam je na prvom mestu, ali isto tako je važna i borba protiv zagađivača. Oko nas su fabrike koje truju i prirodu i ljude, a inspekcijski organi gotovo ništa ne čine da im se stane na put – napominje naš sagovornik.
U plastenicima ekoparka gaji se na desetine vrsta cveća i ukrasnog bilja, u zoo-vrtu se šepure paunovi, pored njih mirno pasu magarac i konj, tu su zečevi, koze, jazavac, guske, patke... A o svemu se brinu Kragujevčani, korisnici socijalne pomoći.
– Uvek imamo po dvadesetak ljudi sa evidencije Centra za socijalni rad. Oni održavaju ovaj park i za to primaju mesečnu nadoknadu od 8.000 dinara. Ta sredstva izdvaja grad, čija nam je pomoć neophodna – veli Rakić.
Žiteljima Iline vode spočetka niko nije pomagao. Pomoć je stigla kasnije, kada su se konture ekoparka već mogle nazreti. U vidu opreme ili novca, izgradnju parka pomogli su međunarodni donatori, pre svih britanska organizacija BCIF, koja je izdvojila sredstva za gradnju fontane. Posle su se akciji priključili i kragujevački privatnici, javna gradska preduzeća, Ministarstvo za životnu sredinu...
Rakić kaže da bi ekopark trebalo na neki način institucionalizovati i pretvoriti ga u gradsko preduzeće koje bi se jednim delom finansiralo iz budžeta. Tako bi, naglašava naš sagovornik, bila obezbeđena sigurna sredstva za ne tako jeftino održavanje opreme.
Park u Ilinoj vodi je zaostavština i legat kragujevačkog trgovca Svetozara Andrejevića. Ovaj čestiti čovek svoje imanje gradu na čuvanje poverio je još s kraja 19. veka. Obnova je počela tek posle sto i više godina.
Brane Kartalović
[objavljeno: 03/04/2010]
.jpg)
