Izvor: B92, 13.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Kosovu teško i Hrvatima
Vitina -- Hrvati sa Kosova imali su problema sa Srbima pre 1999, a sada probleme prave Albanci; populacija smanjena za 15 godina za četvrtinu.
Na Kosovu je, prema popisu iz 1991. godine, živelo dvadesetak hiljada Hrvata. Najviše u Janjevu nadomak Lipljana i u četiri sela mesne zajednice Letnica, u opštini Vitina. Danas, 15 godina kasnije, ostalo ih je oko 6.000. Iseljavanje je počelo još za vreme rata u Hrvatskoj, kada su im na Kosovu pretili Srbi. Preostali Hrvati sada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imaju problema sa ekstremnim Albancima.
Oni su uputili pismo svim međunarodnim i domaćim organizacijama u Prištini, kao i hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću, tražeći da zaštite njihava prava koja ugrožavaju Albanci. "Tražimo da nam se na Kosovu obezbede sva prava kao što imaju Albanci u Hrvatskoj", navodi se u pismu koje je potpisao lider Hrvata na Kosovu Mate Dokić.
Čini se da je najteža situacija u selima Letnice, gde danas ima samo 57 Hrvata, koji žive u izuzetno lošim uslovima. Opština ih često snabdeva brašnom i ogrevnim drvetom, a svakom pojedincu, bez obzira na godine, daje po 40 evra mesečno na ime pomoći.
Predsednik SO Vitina Musa Misini planira da u Letnici otvori narodnu kuhinju i medicinski punkt. Prema rečima Misinija, posebno je teška sitaucija u selu Vrnakolo, gde su od oko 800 stanovnika ostala samo dva starca. Jedan od njih je nepokretan.
U samoj Letnici meštani priznaju da se nisu nadali da će imati toliko problemima sa Albancima. Pera Simonović, koji je 1992. izbegao i kao raseljeno lice živi u okolini Virovitice, kaže da ne može da uđe u svoju kuću koju su zauzeli Albanci. Isto je i sa kućama njegove četvorice braće. "Sada sam došao iz Gnjilana gde sam bio da se žalim što mi je Albanac, katolik iz sela, inače odbornik u SO Vitina, zauzeo kuću i neće da iziđe a ja nemam gde da živim", kaže i Jakov Tosić.
Mate Dokić, u svom lokalu, nekada veoma posećenoj kafani, priča da su njegovi sunarodnici još 1607. godine iz Dubrovnika došli na ove prostore. "Sama činjenica da nas je ostalo svega 57, jasno govori o našem današnjem položaju", kaže on.
Prema njegovim rečima, 26 albanskih porodica sa oko 300 članova, za vreme sukoba u Makedoniji pre dve godine, nastanilo se u kuće Hrvata i neće da se vrate u Makedoniju. Osim toga, 15 albanskih katoličkih familija uzurpiralo je isto toliko hrvatskih domova i njihovu zemlju. Od 900 hrvatskih kuća u mesnoj zajednici, 95 odsto je porušeno ili demolirano, tako da tu više niko ne može da živi, navodi Dokić.
Za vreme turske vladavine, ističe Dokić, u crkvi se misa držala na hrvatskom, a sada nam je i to uskraćeno. Misa se drži na albanskom što je velika nepravda ali i jasna poruka za preostale Hrvate u Letnici. "Žalili smo se biskupu, obraćali smo se i nadbiskupu Bozaniću, ali ništa. Ja ću se zbog ovoga obratiti i u Rimu", naglašava Dokić.
