Izvor: Politika, 24.Jul.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Internet po Vuku
Novi domen .srb jedini je u svetu u kojem se adrese pišu onako kako se izgovaraju. – Stavljena tačka na Jugoslaviju i na njnjnj (www)
Čim se ukazala prilika, Srbi su je iskoristili. Imati dva pisma na Internetu – ćirilicu i latinicu, malo li je! Neka neko posle kaže da su spori kao Ahil koji nikada nije sustigao Zenonovu kornjaču.
Međunarodno udruženje za dodeljivanje naziva i brojeva (ICANN), sa sedištem u SAD, odobrilo je, trećeg maja, našoj zemlji i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ćirilično područje, domen – .srb. Sada korisnici na novoj adresi, bez ikakvih smetnji, SRBuju na pismu koje je u nas od davnina uživalo preimućstvo. Svrha postojanja domena jeste da se lako pronalaze stranice na Internetu, ne pamteći dugačke brojčane oznake, koje, zapravo, prepoznaju računari ili serveri.
Jedan od dva najviša, namenjen je državama (oznaka zemlje). Srbija se sada diči s dva (.rs i .srb), od kojih je prvi na latinici.
Koje su prednosti .srb domena?
Atinski trg 21. veka
„Jedini jeu svetu u kojem se adrese pišu onako kako se i izgovaraju”, objašnjava Nenad Marinković, direktor Registra nacionalnog internet-domena Srbije (RNIDS). On dodaje da „zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .srb domena će se, za razliku od mnoštva na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati onako kako su napisane. Postojanje .srb domena je, ujedno ostvarenje ustavnog prava građana Srbije da koriste internet-domene na svojem zvaničnom pismu. U vreme kada se u razvijenim zemljama i pravo na Internet smatra za osnovno ljudsko pravo, kada i najveće zemlje sveta brinu o očuvanju nacionalnog identiteta kroz domene na svojem pismu, Srbija je među prvima napravila korak ka uspostavljanju domena na nacionalnom pismu”.
Ćirilični domen omogućuje pravovremeno zauzimanje slobodnog prostora na Internetu za buduće potrebe, nastavlja naš sagovornik. Vrlo brzo će skoro svaki stanovnik na našoj planeti morati da ima sopstveni internetidentitet, a za kompanije i organizacije, to je već sada neophodno.
Dobronamerni će reći da se tako proširuju granice javnog govorenja (i izražavanja). A gde biste to pravo najpre iskoristili, ako ne na svetatinskom trgu 21. veka – Internetu?
U oktobru 2009. godine, sa uvođenjem savremenih tehnoloških postupaka, svakoj zemlji je omogućeno da prijavljuje domene na nacionalnom pismu. Prve su pohitale da to učine Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, a za njima tri ćirilične – Rusija (.rf), Ukrajina (.ukr) i Bugarska (.bg).
Adrese koje se upisuju pod okriljem domena .srb mogu da imaju sva slova ćirilične azbuke, cifre od 0 do 9 i povlaku (-), koja ne sme da bude ni na početku, ni na kraju naziva, niti da se poređaju dve uzastopno na trećem i četvrtom mestu (pozicija) u imenu.
Bez brige zbog njnjnj
A šta je sa njnjnj (www)? Nema više, prohujalo s vihorom. Nov način zapisivanja ili kodiranja (engleski: Punycode) zauvek je iskorenio takvu pogrešku: dovoljno je da se unese ostatak adrese bez ovog predloška, ostalo uradi sama mašina.
Internet je u Srbiju i pređašnju Jugoslaviju stigao 1989, kada je Beogradski univerzitet postao čvorište Evropske akademske istraživačke mreže, podseća Nenad Marinković. Iste godine, registrovan je prvi .yu internet domen. U toku burnih devedesetih, menjali su se nazivi negdašnje države i smanjivala površina, ali je domen ostajao isti.
Srbija je 2006. ponovo postala samostalna država, bilo je krajnje vreme da nacionalni domen doživi dugo čekane promene. Zato je sazvana osnivačka skupština Registra nacionalnog internet-domena Srbije, na koju su došli predstavnici 34 kompanije i organizacije, a sledeće godine je ICANN novoutemeljenoj stručnoj, nevladinoj i neprofitnoj organizaciji poverio na upravljanje postojeći .yu registar i budući registar nacionalnih internet-domena Srbije.
Jugoslavija je najduže pretrajala, baš, na Internetu: tačka na domen .yu, stavljena je 30. aprila 2009. U Srbiji danas ima oko 67.000 registrovanih domena.
Da je kojem slučajem u prilici da to vidi, šta li bi rekao Vuk Stefanović Karadžić pročitavši: „linkuj kao što govoriš, čitaj kako je ulinkovano”? Verovatno bi osmehom odobravanja propratio dovitljivost potomaka koji su umetanjem jedne jedine strane reči (na engleskom veza: link) sačuvali duh izvorne poruke.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 25.07.2011.
.jpg)
