Izvor: Blic, 29.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na 7.000 dece jedan logoped
Na 7.000 dece jedan logoped
Probleme sa govorom u Srbiji ima više od 40 odsto dece mlađe od sedam godina, pokazuju istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. Ukoliko se ove smetnje na vreme otkriju, mogu se uspešno ispraviti do polaska u školu. Međutim, na 7.000 mališana u Srbiji dolazi jedan logoped, koji najčešće nije uključen ni u redovne sistematske preglede dece, kažu u Institutu.
Godišnje se kod oko 250.000 mališana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji otkrije neki vid govorno-jezičkog poremećaja koji zahteva urgentan tretman. Prateći ove pokazatelje, Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje u nekoliko gradova u Srbiji otvara centre za ranu rehabilitaciju sluha, govora i jezika kod dece.
- Već 13 godina naši centri uspešno primenjuju KSAFA sistem za rano otkrivanje, dijagnostiku i habilitaciju govorno-jezičkih poremećaja kod dece. Ono što se uradi do sedme godine veoma je važno, jer se do tada ispravljaju smetnje koje kasnije mogu preći u poremećaje, pa i u tešku patologiju. Ova deca, ukoliko se poremećaj ne otkloni, mogu imati probleme u učenju i ponašanju - priča za 'Blic' Slavica Pantelić, načelnica Polikliničke službe Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
Međutim, ističe naša sagovornica, od 2002. godine, zbog administrativnih zabrana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, počinju problemi dece i roditelja u ostvarivanju njihovog prava da koriste usluge u centrima Instituta. Zbog toga je broj usluga koje pruža ovaj institut pao sa 250.000 na 140.000 godišnje.
- Kod nas dolaze deca sa teškim govorno-jezičkim poremećajima koji zahtevaju dugotrajan tretman i saradnju roditelja. Pedijatri često kažu roditeljima: 'Sačekajte, progovoriće', a onda najčešće bude kasno. U celoj Srbiji radi oko 150 logopeda, pa se u pojedinim domovima zdravlja na tretman čeka mesecima - kaže Slavica Pantelić.
Da bi dete došlo u Institut, potrebno je da dobije uput u domu zdravlja, zatim se na osnovu nalaza stručnjaka iz Instituta traži mišljenje Gradske lekarske komisije. Ako komisija odobri dalje lečenje, troškove snosi Republički zavod zdravstvenog osiguranja.
- U novembru prošle godine Republički zavod zdravstvenog osiguranja od nas je zatražio predlog rešenja službe koja će se baviti ovim vidom zdravstvene zaštite. Institut je dao predlog broja logopeda koji je potreban u Srbiji, a prema broju dece u svakoj opštini. Jedan od predloga bio je da RZZO preuzme naše centre i edukovani kadar - priča Miško Subotić, predsednik Upravnog odbora Instituta.
Međutim, ističe naš sagovornik, do danas nije stigao odgovor iz Ministarstva zdravlja.
- Plasira se priča da se otvaraju novi centri, nabavlja KSAFA aparatura i zapošljavaju kadrovi. To su već postojeći kadrovi iz plana mreže koji su pohađali obuku od nekoliko dana. U Nišu i Pirotu se na neadekvatan način utiče na pojedine radnike našeg centra da pređu u njihove domove zdravlja. Ministarstvo zdravlja i RZZO mogli su da formiraju svoje službe u mestima u kojima mi nemamo svoje centre i da vide ko nudi uspešnije rešenje. Čemu ovakvi pritisci kad u Srbiji i ovako nema dovoljno logopeda i kad ima mesta za sve? Opet ispaštaju deca koja mesecima čekaju da dođu na tretman, a roditelji su zbunjeni jer ne znaju kome da se obrate - kaže Subotić.
V. Nedeljković Velika uspešnost u lečenju
Primenom KSAFA sistema, na uzrastu od rođenja do treće godine, kod 30 odsto dece sa poremećajima verbalne komunikacije prevenira se nastanak pseudomentalne retardacije. Primenom istog sistema kod 88 odsto dece sa različitim stepenom oštećenja sluha u potpunosti se razvija govor i jezik i obezbeđuje njihovo uključivanje u redovne škole. Dužina tretmana dece sa nerazvijenim govorom i jezikom ili sa patologijom govora skraćuje se za 50 odsto. Teška situacija u Aleksincu
U opštini Aleksinac logoped iz Centra Instituta za fonetiku i patologiju govora obišao je nedavno sva sela i ustanovio da čak 60 odsto dece ima problem u govorno-jezičkoj komunikaciji (od najlakših do najtežih poremećaja).
