Izvor: RTS, 27.Mar.2019, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NUNS: Blage kazne za pretnje novinarima
Pravnica Nezavisnog udružena novinara Srbije (NUNS) Marija Vukasović navodi da blage kazne za pretnje i napade na novinare stvaraju nepoverenje u pravosuđe, a posledica je da novinari odustaju od prijavljivanja takvih slučajeva.
Marija Vukasović je na panelu posvećenom govoru mržnje u Beogradu navela da su kazne za napade i pretnje novinarima najčešće uslovne, a veliki je i broj slučajeva u kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se konstatuje da nema elemenata krivičnog dela.
Vukasovićeva je navela i primere u kojima su sudovi ocenili da nema kvalifikovanih i dokazanih pretnji – Rečenice koje za pravosuđe nislu bile dovoljno preteće su: "novinarčiću, dao bih ti metak u čelo" ili "dobijem poriv da mu se šipkama objasne neke stvari po rošavom licu".
Predstavnica NUNS-a ukazuje i da se u velikom broju slučejeva tužilaštvo čak i ne upušta u postupak, već u samom startu odbacuje krivičnu prijavu po službenoj dužnosti i upućuju na podnošenje privatnih tužbi.
"To je posebno opasno kada su u pitanju novinari na lokalu i kada pretnje dolaze od funkcionera ili iz centara moći. To su ipak mala mesta u kojima se svi poznaju i mnogo ozbiljnije se moraju shvatiti takve pretnje", upozorila je Vukasovićeva.
Ocenjuje i da su su se tužilaštva aktivirala poslednjih meseci, pa su pojedini slučajevi pretnji i napada na novinare brzo rešeni, ali je skrenula pažnju da su to uglavnom slučajevi kada je reč o nekim poznatijim novinarima i kada se podigne veća prašina.
Podseća i da je slučaj podmetanja bombe pod prozor novinara Dejana Anastasijevća iz 2007. godine još u predistražnom postupku.
"Ograničena sloboda govora"
Sudija Apelacionog suda Irena Garčević podsetila je da je sloboda govora zagarantovana Ustavom, ali da nije apsolutno pravo, već je ograničena.
"Ponekad se sa jedne strane nađe pravo na slobodu izražavanja, a sa drge strane pravo na jednakost i nediskriminaciju i tada sloboda govora može biti ograničena", konstatovala je Garčevićeva.
Ukazuje i na slučajeve u kojima ne postoji namera da nešto bude govor mržnje, već je reč o kritici i skretanju pažnje na neke pojave.
"I u našoj praksi je bilo primera da nije bilo namere da se iznose diskriminatorne ideje. To je pravo novinara da kritički ukaže na pojave u društvu", rekla je Garčevićeva.
Podsetila je da su sudovi postupali i u slučajevima kada su na odgovornost pozivani urednici koji su neselektivno odobravali i emitovali komentare čitalaca, koji su sadržali govor mržnje.
