Izvor: Kurir, 23.Jan.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVINAR KURIRA ZATRAŽIO DRŽAVLJANSTVO KUVAJTA
BEOGRAD - Kuvajćani, braćo, primite me! Čuli ste da će svi državljani Kuvajta dobiti 1.000 kuvajtskih dinara, ili oko 2.700 evra, i da će besplatno tokom 14 meseci uzimati osnovne životne namirnice iz prodavnica. Kada ste za ovo saznali, verovatno ste pomislili: „Uh, oću i ja ovako da živim“
BEOGRAD - Kuvajćani, braćo, primite me!
Čuli ste da će svi državljani Kuvajta dobiti 1.000 kuvajtskih dinara, ili oko 2.700 evra, i da će besplatno tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 14 meseci uzimati osnovne životne namirnice iz prodavnica. Kada ste za ovo saznali, verovatno ste pomislili: „Uh, oću i ja ovako da živim“.
Tako sam i ja pomislio. S obzirom na to da u ovim privilegijama mogu uživati isključivo Kuvajćani, ne vredi da odete tamo kao turista. Znači, jedino rešenje je državljanstvo ove prebogate arapske države.
Zato sam i otišao do kuvajtske ambasade. Krenuo sam s pričom da pošto-poto moram dobiti državljanstvo Kuvajta, jer želim da uživam u svim čarima koje ova zemlja pruža.
- Hoću da dobijem kuvajtsko državljanstvo!
- Štaaaa?! - u čudu me pita teta koja tamo radi.
- Kako da dobijem državljanstvo? - ponavljam ja.
- Oprostite, ali zaista ne znam. Nikada mi niko nije postavio ovo pitanje. A zašto vi želite da budete kuvajtski državljanin? - pita me, zabezeknuta.
- Čitao sam u novinama da tamo jedu i piju besplatno. Sve ću učiniti samo da postanem Kuvajćanin - kažem. - Ali baš sve - molećivo je gledam pravo u oči.
Sada me gleda još čudnije. Čitam joj sa lica da misli „ovaj nije svoj“. Ubeđen sam da tako misli. Ja samo hoću da živim u zemlji čiji građani dobijaju namirnice za džabe.
- Mogu da se raspitam... - zbunjena je službenica.
- Spreman sam na sve. Nema toga što neću učiniti samo da živim u vašoj prekrasnoj državi - kažem.
- Dobro - kaže ona, dok mi prilazi ljubazni Arapin iz obezbeđenja.
Izlazim iz ambasade u pratnji ljubaznog obezbeđenja, a na ulazu još ljubazniji Arapin (nije iz obezbeđenje) gleda u mene i smeška se.
- Dobar dan - kažem mu ja, misleći „nema šanse da te ovaj razume“.
- Zdravo, zdravo. Prijatno - odgovara mi on na čistom srpskom.
E šteta. Ne samo da pričaju arapski i engleski nego još i srpski znaju. A i bliski smo. I oni i mi koristimo dinar, samo je njihov za nijansu vredniji. Još jedan dokaz da smo bratski narodi, čim koristimo istu valutu.
Ali džabe sam se nadao. Šta god uradili, neće vam poći za rukom da uspete u svojoj nameri. Čak i ako se oženite Kuvajćankom, nećete dobiti državljanstvo. Ali zato vaše dete hoće.
Hm... Ako budem brz, pa se za mesec dana oženim Kuvajćankom, a ona se porodi za devet meseci, dete će mi dobiti sve privilegije. A gde je dete, tu je i tata... Hm... Vredi pokušati.
Ah, taj Kuvajt...
Vladar Kuvajta, emir Sabah al Ahmad al Sabah, saopštio je pre nekoliko dana da će svako od njegovih 1,12 miliona sugrađana dobiti po 1.000 kuvajtskih dinara (oko 2.700 evra) povodom tri važne godišnjice koje ova mala zalivska zemlja obeležava 2011. Svi Kuvajćani će, pored toga, moći besplatno tokom 14 meseci da uzimaju osnovne životne namirnice. Ova odluka se ne odnosi na strance.
