Izvor: Kurir, 09.Feb.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVE CENE BRAŠNA I ŠEĆERA?
BEOGRAD - Neki mlinari najavili su poskupljenje brašna zbog skoka cene pšenice, dok se šećer, koji je u ovoj godini poskupeo, teško nalazi u maloprodaji s obzirom na najave mogućeg novog poskupljenja.
Predsednik Unije privatnih pekara Zoran Pralica tvrdi da je skok cene pšenice na berzi, do nivoa od 28 dinara po kilogramu, podstakao mlinare da pripreme i najave novo poskupljenje brašna.
Prema poslednjim raspoloživim informacijama, nova cena kilograma brašna T 500 kreće >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se oko 40, 41, 42 dinara bez PDV, odnosno 45 do 46 dinara sa uključenim PDV-om, kazao je Pralica. On je dodao da cena brašna T 400 "ide i do 50 dinara i preko 50 dinara".
Brašno poskupljuje za dva dinara
Stare cene brašna iznosile su 36, 37, 38 dinara plus PDV, i to u Vojvodini i delu Srbije oko Beograda, naveo je Pralica, ukazujući da je moguće da cena brašna u centralnoj i južnoj Srbiji bude veća za dva dinara po kilogramu zbog transportnih troškova.
Pralica je rekao da ostaje na snazi ranija najava pekara da će hleb, poznat pod imenom "sava", u februaru poskupeti na 55 dinara po vekni. On je napomenuo da se to jedino ne odnosi na proizvođače koji odluče da se uključe u dobrovoljnu akciju "ispuštanja" 50.000 tona pšenice iz Robnih rezervi, o čemu je u petak postignut dogovor između Ministarstva trgovine i Unije privatnih pekara.
Naime, pekari koji se odluče na pozajmicu pšenice, imaće obavezu da hleb od brašna T-500 prodaju po staroj ceni od maksimalno 44 dinara za veknu, do isteka uredbe, koja je produžena za šest meseci - do septembra, podsetio je Pralica.
On je ukazao da bi, prema nekim saznanjima, cena pšenice do aprila mogla dostići 35 dinara po kilogramu, uz opasku da bi "to bilo mnogo nezgodno".
Cena zavisi od cena u susednim zemljama
Pralica se ipak nada da će pekari "nekako izdržati do žetve, kada se očekuje da će cena pšenice pasti" i izrazio očekivanje da ovogodišnji rod pšenice u Evropi i svetu neće podbaciti.
Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kazao je da cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu trenutno iznosi 27 dinara plus PDV, a da je prošle sedmice njena cena iznosila 26 dinara plus PDV.
Saković je procenio da će cena pšenice u Srbiji nastaviti polako da raste, ističući da je u ovom trenutku teško prognozirati tačan iznos koji bi mogla da dostigne, jer će on zavisiti od kretanja cene hlebnog žita u širem okruženju.
On je rekao da će u svakom slučaju cena pšenice u Srbiji doći do nivoa koji ima u Mađarskoj, precizirajući da prosečna cena hlebnog žita u toj zemlji sada iznosi 29,4 dinara.
Najjeftiniji hleb 29 dinara
Šef marketinga "SOS" marketa trgovinskog preduzeća "Jabuka" Milena Radulović kazala je da ta trgovina nije dobila najavu za nove cene brašna od svojih dobavljača. Brašno T 500 "Mlintesta" iz Šida košta 49,9 dinara po kilogramu, a T 400 55,9 dinara, dok je cena istog brašna kod "Poleta" iz Plužina 52,5 dinara.
Radulović je rekla da se najeftiniji hleb u tim prodavnicama i dalje prodaje po ceni od 28,9 dinara za veknu, kao i prethodnih godinu dana i da niko od njihovih dobavljača nije ni pomenuo da cenu treba menjati.
Nestašica šećera u prodavnicama
Ona se osvrnula i na probleme u snabdevanju šećerom i navela da će "Jabuka" danas dobiti šleper tog artikla od fabrike iz Crvenke, ali samo u džakovima i po ceni od 95,9 dinara za kilogram, jer ga u pakovanjima, kako je objasnila, više nema.
"U prodavnicama je nestalo šećera, jer su ljudi očigledno kupovali i više nego što im je trebalo, moguće da je i više izvezeno", rekla je Radulović.
Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović tvrdi, međutim, da je situacija na domaćem tržištu šećera u ovom trenutku ipak stabilna i da za sada ne postoji bojazan od nestašice.
U kampanji 2010, koja je trajala i u januaru ove godine, u Srbiji je ostvarena rekordna proizvodnja šećera od blizu 500.000 tona, naglasila je Čurović, napominjući da domaće potrebe iznose od 180.000 do 200.000 tona godišnje.
Veštačka nestašica šećera?
Kako je Čurovićeva rekla, moguće je da je "neko kupio određenu količinu šećera, jer njegova cena u svetu raste, ili da je neko zadržao određenu količinu da bi bolje prošao".
Čurović ne isključuje mogućnost i da su neki trgovački lanci držali šećer izvesno vreme na lageru kako bi ostvarili veću zaradili.
Prema rečima ministra trgovine Slobodana Milosavljevića, Vlada Srbije čini sve da ne dođe do nestabilnosti na tržištu šećera i da se obezbede dovoljne količine po prihvatljivim cenama.
Milosavljević je rekao da se pregovara sa svim šećeranama u Srbiji, kako bi se obezbedile dovoljne količine po cenama prihvatljivim za sve građane.
Saradnik Privredne komore Srbije za naučno istraživački rad Vojislav Stanković izjavio je ranije da postoji bojazan da su veliki prerađivači, konditorska industrija, industrija bezalkoholnih pića i voćnih sokova na bazi šećera unapred kupili velike količine šećera za svoje potrebe pa je tržište, kako je rekao, "napregnuto".
