Izvor: Blic, 16.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVAKOVA TEMA Oni stvaraju budućnost
Tkiva i organi uzgajani u laboratoriji, veštačka ruka sa osećajem dodira, istraživanja u CERN-u učiniće da svet bude drugačiji, a u svemu tome učestvovali su i srpski naučnici.
Ovo je kratka priča o srpskim naučnicima koji su kumovali najvećim svetskim otkrićima. Svi oni su otpočeli školovanje u Srbiji, a zahvaljujući svom talentu, znanju i upornosti, završili su kao predavači i istraživači u vodećim svetskim naučnim centrima. Oni mnogo znaju, još više umeju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i već žive u budućnosti.
Novak kaže: Uvek volim da pročitam priče o našim intelektualcima, naučnicima, ljudima koji su uspešni u onome što rade. Počev od stručnjaka iz CERN-a do hemičara, matematičara, astronoma i svih drugih. Njihovi primeri su uzor svima nama. Ja učim od njih. Bilo bi dobro da se češće pojavljuju u javnosti jer tako promovišemo prave vrednosti. To je ponekad dovoljno i da bi se pokazala kontrateža u odnosu na mnoge pojedince i teme koje najviše možemo da čitamo i vidimo u medijima.
Miloš Đorđević, fizičar
Doktorirao je na Fizičkom fakultetu, a radi u jednom od najpoznatijih istraživačkih centara - CERN-u, gde je od 2014. godine na prestižnoj poziciji „CERN fellow“, i to proučavajući „Božju česticu“.
- Trenutno proučavam sprezanje Higsovog bozona sa top kvarkom, što je jedna od najaktuelnijih tema planirana za proučavanje sa novim podacima koji se upravo prikupljaju na rekordnoj energiji - kaže Đorđević.
Kako kaže, to što je iz relativno male naučne sredine u Srbiji dobio priliku da radi u CERN-u za njega je veliki uspeh.
- Rezultati istraživanja u CERN-u će u velikoj meri da odrede budućnost nauke. Iz jedne, gledano u svetskim okvirima, relativno male naučne sredine u Srbiji uspeo sam da se pozicioniram u CERN-u, da svoje rezultate publikujem u veoma visokoj konkurenciji sa vrhunskim istraživačima iz čitavog sveta i da ostvarene rezultate predstavim na nekoliko međunarodnih konferencija. Značajan deo aktivnosti posvetio sam uključivanju studenata u rad u CERN-u - priča Đorđević.
Gordana Vunjak Novaković
Stvaranje čitavih organa od matičnih ćelija doskora je bila naučna fantastika, a naša naučnica Gordana Vunjak Novaković upravo to radi.
- Bioinženjerstvom se bavim dvadeset pet godina - od Beograda, preko Bostona, do Njujorka - i to je najbolja profesija na svetu. Vodim laboratoriju za tridesetak studenata i doktora nauka u kojoj radimo na kulturama tkiva za primenu u medicini. Razvijamo tehnologije za regeneraciju kompletnih organa, kao što su pluća ili kosti glave, koristeći matične ćelije pacijenta. Drugi primer su platforme u kojima merimo efekte lekova za konkretnog pacijenta. Naša laboratorija je osnovala i dve kompanije: „epiBone“ za kosti i „Tara“, po srpskoj planini, za ispitivanje lekova - objasnila je ona.
Gordana Vunjak Novaković doktorirala je 1980. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Danas radi na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Dobitnica je nekoliko prestižnih nagrada NASA, ali i Klemsonove nagrade. Ima više od sto istraživačkih projekata i 44 patenta. Prva je Srpkinja koja je član Nacionalne akademije inženjerstva SAD.
- Bila mi je velika čast kada su me izabrali u Američku akademiju za inženjerstvo, a onda i medicinu, kao prvu Srpkinju i prvu ženu na Kolumbiji. Ipak, moj najveći uspeh su moja porodica, Branko i Staša, i moji studenti koji su i u Americi i u Beogradu ponos svoje generacije - kaže Vunjak Novaković.
Vlatko Vedral
„Fizika je najlepša avantura koju je ljudska mašta ikada započela“, citirao je Vedral nobelovca Fainmana. To je, kaže, shvatio još u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Studirao je na londonskom Imperijal koledžu, gde su ga privuke čari kvantne mehanike.
- Domen primene kvantne fizike je jedno od ključnih pitanja u modernoj fizici i centralni fokus mog naučnog istraživanja. Trenutno radim na eksperimentima u kojima pokušavam da napravim zamršeno stanje između dva organska molekula, koji su razdvojeni na nekih desetak centimetara, koristeći lasersku svetlost. Dugoročna vizija mi je da izmislim način da se stvori zamršeno stanje čitavih nizova organskih molekula, koji bi onda postali baza nove tehnologije - kaže Vedral.
Vedral je 2007. godine postao profesor fizike u Singapuru, gde vodi grupu koja je deo Centra za kvantnu tehnologiju, paralelno sa svojom Oksfordskom istraživačkom grupom. Pod njegovim mentorstvom doktoriralo je tridesetak naučnika, a objavio je više od 200 naučnih radova.
- Prvi i osnovni uslov je da morate da volite ono što radite, jer ste u tome 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Da bi se došlo do novih otkrića neophodna je, pored sreće, dobra moć zapažanja i povezivanje činjenica, dakle poprilično široko obrazovanje. Da bi se ta otkrića primenila, potrebno je mnogo, mnogo rada i još više novca - opisao je rad naučnika doktor Duško Ilić, koji se bavi istraživanjem matičnih ćelija.
Staniša Raspopović
Staniša Raspopović uspeo je da napravi bioničku ruku, tačnije protezu preko koje ljudi koji su ostali bez ruke mogu da osete ono što dodirnu.
- Najveću profesionalnu satisfakciju sam doživeo kada sam u očima našeg pacijenta video ogromnu sreću i zapanjenost time da je u stanju da ponovo oseti i koristi ruku koju nije imao 10 godina. Rad na bioničkoj ruci je predstavljao krunu nekoliko godina rada na istraživanju i razvoju. Tim je bio veliki, činilo ga je oko 25 ljudi iz nekoliko evropskih država, a ja sam imao sreću da ga predvodim - kaže Raspopović.
Staniša je završio Matematičku gimnaziju, a doktorirao je sa 28 godina na Visokoj školi „Sant Ana“ u Pizi. Radi na švajcarskom Institutu za tehnologiju u Lozani i na Institutu za biorobotiku u Pizi. Sarađuje sa nekoliko kliničkih centara širom Evrope i predaje na nekoliko fakulteta. Čovek koji je ulio nadu milionima ljudi širom sveta koji žive sa invaliditetom već je okrenut novim zadacima.
- Glavni fokus mi je na povezivanju između preostalih nerava iz amputiranih ruku i nogu i robotskih sistema. Budući da svetska populacija stari i da je, nažalost, broj amputiranih i nervno povređenih ljudi u konstantnom porastu, postoje jake indikacije da su ovo bitna istraživanja za budućnost - dodaje on.
Duško Ilić
Primena matičnih ćelija uliva nadu čovečanstvu da će medicina budućnosti biti mnogo moćnija. Veliki uspeh u ovoj oblasti postigao je i naš naučnik Duško Ilić. On je uspeo da sa svojim timom na Kings koledžu u Londonu stvori epidermis (sloj ljudske kože) od matičnih ćelija. Ova koža imaće veliku ulogu ne samo u pomoći unesrećenima već široku primenu može da nađe i u testiranju lekova i kozmetike. Uspeo je da proizvede i matične ćelije iz ljudskih embriona.
Iza njega stoji i jedno otkriće - sa svojim timom pronašao je razlike u jednojajčanim blizancima pet dana nakon oplodnje. Njegova želja je da u Srbiji pokrene prvu firmu za regenerativnu medicinu u Srbiji. Proizvod bi bile obrađene amnionske membrane sa posteljica koje mogu da pomognu kod zarastanja hroničnih rana.
- Tehničke mogućnosti postoje, dermatolozi su zainteresovani i ginekolozi su voljni da pomognu. Problem je samo da se nađu investitori koji bi uložili novac za pokretanje proizvodnje - objašnjava Ilić, koji je diplomirao medicinu i molekularnu biologiju u Beogradu.
