Izvor: Kurir, 18.Okt.2015, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEKADAŠNJI DIREKTOR VBA SVETKO KOVAČ: Srbija opet na meti stranih obaveštajaca
Nekadašnji direktor VBA Svetko Kovač o delovanju obaveštajnih službi u našoj zemlji, islamskim ekstremistima na Balkanu, priskluškivanju, pogibiji gardista...
Srbija je poslednjih skoro 25 godina bila u žiži interesovanja svetske javnosti, a samim tim i vrlo interesantna za strane obaveštajne službe. To je i sada. Obaveštajne službe oko 40 odsto podataka dobijaju iz javnih izvora, isto toliko korišćenjem tehničkih sredstava, a samo oko 20 procenata preko agenturnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << veza, odnosno ljudskih izvora.
Govori ovako bivši direktor Vojnobezbednosne agencije general Svetko Kovač, koji je gotovo celu karijeru proveo u vojnim službama bezbednosti, a poslenjih desetak godina nalazio se na čelu VBA. Ovaj "bezbednjak", eksluzivno za "Novosti", govori o delovanju obaveštajnih službi, opasnosti od terorizma u našoj zemlji, prisluškivanju, pogibiji gardista u topčiderskoj kasarni...
Možete li da objasnite kako danas deluju strane obaveštajne službe u Srbiji?
- Obaveštajne službe su oduvek bile instrument ranog upozorenja na potencijalne pretnje nacionalnoj bezbednosti neke države, odnosno značajan izvor podataka za kreiranje i vođenje spoljne politike. Obim, intenzitet i način delovanja zavise od interesantnosti i bezbednosne situacije u toj zemlji.
Foto: Ministarstvo odbrane
Koliki je stvarni uticaj stranih službi, posebno SAD, Rusije, Velike Britanije, Nemačke, u svetu i u našoj zemlji?
- Strane obaveštajne službe prikupljaju podatke o aktuelnim događajima u našoj zemlji. Vlade svih zemalja žele da imaju pouzdane informacije o Srbiji, kako bi na osnovu toga kreirale i vodile politiku prema našoj zemlji. Prema tome, obim, intenzitet i uticaj stranih službi zavise od zainteresovanosti njihovih zemlja za događaje u našoj zemlji.
Kada govorimo o špijunaži, uglavnom mislimo na njen "politički deo aktivnosti"...
- Da, ali ne treba zaboraviti jedan vrlo značajan segment, a to je ekonomska špijunaža. Velike svetske firme iza kojih stoje njihove države žele da znaju koliki je nivo bezbednosti njihovih ulaganja, stvarna vrednost nekretnine, preduzeća ili posla u koji ulazi i slično. Naravno, bitni su i podaci o konkurenciji, kao i svi drugi u tenderima neobjavljeni podaci.
Da li je poslednjih godina možda promenjen metod delovanja stranih obaveštajnih službi?
- Obaveštajne službe nastoje da dođu do relevantnih i pouzdanih podataka, koji se nalaze u centrima moći, odnosno odlučivanja, a to su najviši funkcioneri i najuticajnije ličnosti u državama. Snouden je otkrio da je NSA pratila "milione osoba u svetu" i čak oko 35 svetskih lidera. Siguran sam da među ovim "milionima" skoro da nema običnih građana, nego su to nosioci značajnih podataka ili osobe koje zbog raznih razloga predstavljaju potencijalnu i realnu pretnju.
A kako dolaze do podataka?
- Obaveštajne službe menjaju metodologiju delovanja i traže kako da na najbrži i najbezbedniji način pristupe tajnim podacima. Danas se komunicira telefonima, tabletima, laptop računarima i drugim savremenim sredstvima, a prema nekim istraživanjima društvena mreža "Fejsbuk" ima oko 1,35 milijardi korisnika, među kojima se nalaze i osobe koje poseduju značajne podatke. Zbog toga se i metodologija prilagođava i traži najbolji način dolaženja do podataka iz ovih izvora.
Postoje li mehanizmi zaštite od delovanja obaveštajnih službi?
- Glavni posao kontraobaveštajnih službi je da otkrivaju i presecaju delatnosti stranih obaveštajnih službi. Ja, kao kontraobaveštajac, kažem da su kontraobaveštajne službe uspešnije u obaveštajno-bezbednosnim sukobljavanjima. Veliki izazov za svakog kontraobaveštajca je da otkrije agenta neke strane obaveštajne slube.
Ali, one ne dobijaju podatke samo od agenata...
- Pošto pored agenturnih, odnosno tajnih metoda, obaveštajne službe koriste otvorene izvore i tehnička sredstva, postoji veliki broj procedura i mera zaštite od ovakvog načina delovanja. Za nas je posebno značajno kako se zaštititi od mnogo superiornijih tehničkih sistema. I tu naravno postoje mere koje znatno povećavaju stepen zaštite.
Da li postoji realna opasnost od islamista na našim prostorima?
- Islamski ekstremizam se na ovim prostorima pojavio nakon dolaska mudžahedina i njihovog učešća u oružanim sukobima na prostoru BiH. Kada je 2007. godine na planini Ninaji kod Novog Pazara otkrivena ekstremistička grupa koja je posedovala oružje i izvodila klasičnu vojnu obuku, bilo je jasno da se radi o potencijalnoj terorističkoj grupi. Zahvaljujući veoma brzim i efikasnim merama državnih organa, preventivno je sprečeno formiranje i širenje ekstremističkih grupa.
Nemali broj naših državljana iz Raške oblasti bori se na strani Islamske države...
- Da, poseban problem je činjenica da su mnogi ekstremisti sa naših prostora otišli na Bliski istok, prvenstveno u Siriju i Irak, i učestvuju "u svetom ratu" za stvaranje "kalifata". Za nas je problem što su mnogi od njih sa prostora Raške oblasti, KiM i juga Srbije i što će se deo njih vratiti odakle su i otišli. Ne verujem da će se baviti nekim drugim poslom osim jedinim koji znaju - terorizam i izazivanje sukoba. Ne treba zanemariti ni činjenicu da Islamska država stavlja Balkan na mapu budućeg "kalifata". Prema tome, islamski ekstremizam je pretnja ne samo Srbiji nego i regionu.
Koje su najvažnije mere prevencije i zaštite od terorizma?
- Jedna od najvažnijih je dobra saradnja službi bezbednosti, kako u regionu tako i u svetu, prvenstveno na prikupljanju i razmeni podataka i izradi procena o terorističkim pretnjama. Značajne su i mere na političkom, diplomatskom i ekonomskom nivou. Svi moramo biti svesni kakve bi mogle nastupiti posledice u regionu u slučaju da terorizam od potencijalne postane realna pretnja.
Da li vam je poznato da je neko u našoj zemlji osuđen zbog takozvanih nedozvoljenih aktivnosti, odnosno špijunaže? Ili su se obaveštajci "ućutali"?
- Javnosti je poznato da je u toku jedan sudski postupak koji se vodi zbog špijunaže. Poučen nekim lošijim iskustvima upravo iz ovog slučaja, kao i nekih sličnih slučajeva u svetu, smatram da je sankcionisanje špijunaže kroz sudski postupak često kontraproduktivno. Slučajevi špijunaže se mogu sankcionisati i na diplomatskom nivou.
Koliko je danas realna opasnost od nedozvoljenog prisluškivanja ili iznošenja u javnost tajnih dokumenata radi diskreditacije pojedinaca u političke svrhe?
- U poslednje vreme bilo je nekoliko slučajeva gde je postojala sumnja da su čak i najviši državni funkcioneri nelegalno prisluškivani. Veliki je problem što nijedan od tih slučajeva nije razjašnjen. Šta može da očekuje obični građanin ako ne možemo da utvrdimo da li su naši najviši državni funkcioneri prisluškivani i po čijem nalogu je to rađeno? Uvek postoji mogućnost nelegalnog prisluškivanja i upravo zbog toga i postoje mehanizmi kontrole i nadzora nad radom službi bezbednosti.
NIKO NE PRIKRIVA ISTINU O GARDISTIMA
VBA je svojevremeno bila uključena u istragu smrti dvojice gardista u Beogradu...
- Pogibija dvojice gardista u objektu Karaš je velika tragedija za njih, njihove porodice i za Vojsku Srbije. Tragično je i to što do sada taj slučaj nije rešen. Verujem da ne postoji niko ko opstruiše ili prikriva neke podatke zbog kojih se ovaj slučaj ne rešava. Vojnobezbednosna agencija nije učestvovala u preduzimanju istražnih radnji u vezi sa ovim slučajem zato što je pogibija okvalifikovana kao akt ubistva, a ne terorizma, kada bi VBA bila nadležna za postupanje.
Da li vaši izveštaju ukazuju da su oni ubijeni od trećeg lica?
- Nemam agrumente da kažem da gardisti jesu ili nisu ubijeni od trećeg lica. Međutim, potpuno sam siguran da to nije povezano sa navodnim skrivanjem Ratka Mladića u tom objektu. Utvrdili smo da se u ovom objektu nikada nije skrivalo nijedna osoba koja je optužena pred Haškim tribunalom. Mladić od 1. juna 2002. godine nije boravio u vojnim objektima. U vreme pogibije gardista i mnogo pre toga boravio je u privatnim stanovima na Novom Beogradu...
SLUČAJ RANKOVIĆ
U nedavno objavljenoj knjizi ste dokazali da Ranković nije tajno prisluškivao Tita.
- O Brionskom plenumu i aferi prisluškivanja napisano je mnogo knjiga. Većina autora, od kojih su neki učesnici tih događaja, smatra da nije postojalo nelegalno prisluškivanje. Za razliku od drugih autora, mi smo ovu tezu argumentovano potvrdili na osnovu velikog broja dokumenata, koji su prvi put objavljeni. Ne znam da li je to bila zavera protiv Srbije, ali je to sigurno bio sukob dva koncepta, federalnog, koga su u početku zastupali Tito i Ranković, a kasnije samo Ranković, i konfederalnog koji su zastupali predstavnici Slovenije i Hrvatske, Kardelj i Bakarić. Pobeda konfederalnog koncepta i sve što se nakon toga dešavalo ukazuje da je to bio početak razbijanja Jugoslavije.
Autor: Večernje novosti
.jpg)
