Izvor: Kurir, 21.Mar.2011, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAVODNJAVAMO SAMO 1,2 ODSTO ZEMLJIŠTA
BEOGRAD - U Srbiji se navodnjava samo oko 1,2 odsto poljoprivrednog zemljišta, a u sistemu navodnjavanja nalaze se povrtarstvo, voćarstvo i semenska proizvodnja, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran.
Prema procenama PKS, u Srbiji se trenutno oko 25.000 hektara nalazi u sistemu za navodnjavanje, što je jako mali procenat u odnosu na 4,2 miliona hektara ukupne obradive poljoprivredne površine u našoj zemlji, precizirao je Prostran.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Srbija ostaje na listi zemalja s najmanje navodnjavanih površina u Evropi, kazao je Prostran, precizirajući da Evropa ima pet do šest puta veći procenat navodnjavanja, koji se kreće i do 10 odsto.
U našoj zemlji je u poslednjih deset godina uloženo veoma malo sredstava u sistem za navodnjavanje, jer "smo se poslednjih godina više bavili odvodnjavanjem, odnosno rešavanjem problema viška voda", kazao je Prostran u izjavi povodom obeležavanja Svetskog dana voda, 22. marta.
Prostran je ukazao da će bavljenje pitanjem odvodnjavanja ostati prioritet i u narednim godinama, ukazujući da je još uvek značajan deo površina u Srbiji ugrožen nadzemnim i podzemnim vodama.
"Verovatno je da do stotinak hiljada hektara zemljišta u Srbiji ovog proleća neće biti zasejano u optimalnom roku upravo zbog problema viška voda", dodao je Prostran.
Kada je reč o navodnjavaju, Prostran je kazao da se određeno širenje navodnjavanih površina (pod plastenicima i na otvorenom prostoru), beleži kod proizvodnje povrća, ali "to su još uvek veoma skromne površine".
"Nešto malo je urađeno kod podizanja voćnjaka, radi se o sistemu 'kap po kap', ali su to neke investicije koje su na samom početku", rekao je Prostran.
Kada je reč o navodnjavanju ratarskih kultura, Prostran je kazao da se u tom sistemu nalazi samo jedan deo ratarskih kultura, i to samo u periodima velikih suša, jer je "to po pravilu još uvek jako skupa proizvodnja".
"Pitanje navodnjavanja je vezano za investicije i nove tehnologije, zbog čega je očigledno da će se mala preduzeća i imanja još uvek teško odlučivati na investiranje u sistem za navodnjavanje", rekao je on.
"Ukoliko država Srbija bude videla svoju šansu u semenskoj proizvodnji, treba očekivati da će se sistemi za navodnjavanje širiti u toj proizvodnji, povrtarskoj i u proizvodnji voća, što je neka naša razvojna šansa", naglasio je Prostran.
"Bio bih veoma srećan ukoliko bi navodnjavanje u ove tri grane u periodu od narednih pet godina bilo intenzivirano, da bar dođemo do nekih stotinak hiljada hektara površina pod navodnjavanjem", rekao je Prostran.
"Sa sve većim globalnim problemom kada je u pitanju sektor hrane, i obim i cena hrane, očigledno će zbog tog procesa koji je i veoma dramatičan, sigurno biti takvih investitora koji će početi sve više da ulažu u proizvodnju hrane", kazao je Prostran.
On je objasnio da se povećanje obima hrane ne može desiti tako brzo bez intenzivne poljoprivredne proizvodnje, koja podrazumeva i navodnjavanje.
"Sistemi (za navodnjavanje) će se razvijati u skladu sa finansijskim mogućnostima i podrškom države, ali moguće je da se, ako se nastavi svetska kriza obima i cene hrane, inostrani investitori pojave na našem tržištu", zaključio je Prostran.
