Izvor: Politika, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO predao podatke o kasetnim bombama
Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova juče su u Briselu, u sedištu NATO-a, predati podaci o lokacijama na teritoriji Srbije na kojima se nalaze kasetne bombe iz 1999. godine, kada je Alijansa bombardovala teritoriju tadašnje SR Jugoslavije. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova navedeno je da će dobijeni podaci biti od najvećeg značaja za realizovanje projekata čišćenja lokacija kontaminiranih neeksplodiranom kasetnom municijom, čije prisustvo i posle osam godina od bombardovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugrožava bezbednost civilnog stanovništva.
Zbog velike sume novca neophodne za uspešno čišćenja lokacija biće potrebno angažovanje zainteresovanih zemalja donatora i međunarodnih organizacija, na čemu će se Ministarstvo spoljnih poslova svesrdno angažovati, kaže se u saopštenju.
Dostavljanje podataka o lokacijama zaostalih kasetnih bombi rezultat je intenzivne i konzistentne diplomatske aktivnosti koju je Ministarstvo spoljnih poslova pokrenulo početkom godine. Time se na najbolji način potvrđuje konkretna saradnja sa našom zemljom u okviru programa Partnerstvo za mir, navedeno je u saopštenju.
Dostavljanje ovih podataka NATO-a predstavlja važan doprinos rešavanju ozbiljnog humanitarnog problema, koji poslednjih godina dobija sve veću pažnju međunarodne javnosti.
Uspešnom ishodu, bez sumnje, doprinela je i pozitivna kampanja u pojedinim zemljama članicama NATO-a, kao i u međunarodnim organizacijama.
O ovim i svim drugim pitanjima s kojima se suočavaju zemlje ugrožene kasetnom municijom, biće više reči na Konferenciji država žrtava kasetne municije, koja će biti održana u Beogradu 3. i 4. oktobra, navedeno je u saopštenju.
Podaci važe za čitavu teritoriju Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju, a dokument bi trebalo da sadrži koordinate GPS-a po kojima je izbačeno više od 1.000 kasetnih bombi.
Prema ranijim navodima, kasetnim bombama je "zaraženo" više od 23 kilometra kvadratna teritorije Republike Srbije.
Beograd je u februaru zatražio od NATO-a podatke o lokacijama na koje su bačene bombe. Kasetne bombe su 1999. godine ubile na desetine civila, tokom napada na Niš, ali i na drugim brojnim lokacijama u Srbiji, a naročito na Kosovu i Metohiji.
Opasnost od kasetnih bombi je u tome što jedan broj ne eksplodira pri prvom kontaktu, već može da eksplodira mnogo godina kasnije. Naročito su opasne po decu koja ih sakupljaju, misleći da se radi o igračkama.
Podaci NATO-a će poslužiti da se odredi koja mesta su još ugrožena. Za projekat razminiranja "zaraženih" područja zadužena je Norveška u saradnji sa srpskim Centrom za deminiranje.
Direktor Centra za razminiravanje Srbije Petar Mihajlović izjavio je juče da će podaci NATO-a o lokacijama u Srbiji koje su gađane kasetnim bombama 1999. godine u velikoj meri olakšati otkrivanje bombi, ali da neće doprineti bržem "čišćenju terena".
Mihajlović je rekao da je za razminiravanje terena, uz precizno utvrđivanje lokacija, "glavni kočničar nedostatak novca" koji, kako je naveo, očekujemo od međunarodnih donatorskih organizacija.
Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije ranije juče u sedištu NATO-a u Briselu predati su podaci o lokacijama na teritoriji Srbije na kojima se nalaze kasetne bombe iz 1999. godine, kada je NATO bombardovao SR Jugoslaviju.
Mihajlović je naveo da je u kontaktu sa Ambasadom Srbije u Briselu i da očekuje da ti podaci budu uskoro dostavljeni Centru za razminiravanje.
– Kada dobijemo podatke o lokacijama sa kasetnim bombama uporedićemo ih sa našim da bismo precizno utvrdili gde se nalaze minsko-eksplozivna sredstva – rekao je direktor Centra za razminiravanje.
Tanjug
[objavljeno: ]
