Izvor: Kurir, 27.Mar.2011, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NA RUTINSKU OPERACIJU KATARAKTE ČEKAJU PO GODINU DANA
BEOGRAD - Pacijent koji ima kataraktu i želi da se operiše na red će doći tek u novembru, a u pojedinim zdravstvenim ustanovama i kasnije. U Srbiji, oko 35.000 pacijenata svake godine čeka operaciju katarakte.
BEOGRAD - Pacijent koji ima kataraktu i želi da se operiše na red će doći tek u novembru, a u pojedinim zdravstvenim ustanovama i kasnije. U Srbiji, oko 35.000 pacijenata svake godine čeka operaciju katarakte.
Intervencija traje samo 15 minuta, a kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kažu stručnjaci ubraja se u rutinske. Godišnje se u Srbiji uradi samo 15.000 takvih operacija, iako potrebu za tim ima daleko više ljudi.
Prošle godine na Institutu za očne bolesti Kliničkog centra Srbije urađeno je 4.600 operacija, što je skoro duplo više nego 2007. godine. Međutim ni to nije dovoljno.
Direktor Instituta za očne bolesti Kliničkog centra Srbije Ivan Stefanović rekao je da podaci pokazuju da na listi za kataraktu čeka 2.717 pacijenata i ukoliko je katarakta za operaciju, pacijent će biti operisan u novembru.
"Međutim, to nije striktno pravilo iz razloga što ako je neko toliko ugroženog vida da je skoro slep i da ne vidi na oba oka, nećemo ga ostaviti da čeka novembar mesec. To su dakle prioriteti", naveo je Stefanović.
Na Vojnomedicinskoj akademiji na operaciju se čeka godinu dana.
"Sa šest hirurga izvršimo 3.500 operacija godišnje. Trudimo se da nema zastoja, da se ne produžava lista čekanja, nego kada su zakazane operacije da se one i urade", rekao je načelnik Klinike za očne bolesti VMA Miroslav Vukosavljević.
U ove dve klinike kažu da bi liste mogle da se smanje ukoliko bi i druge zdravstvene ustanove radile svojim punim kapacitetom. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje naglašavaju da novac nije problem.
Sanja Mirosavljević iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje kaže da su do sada ustanove same sprovodile tender i nabavljale intraokularna sočiva, ubuduće će to raditi RZZO kroz centraliyovani tender.
"Prema informacijama koje je fond dobio od pojedinih ustanova ostale su zalihe ugradnih sočiva. Postavlja se pitanje ako su već morale da postoje liste čekanja zbog situacije, zašto su onda one tolike, ako znamo da je u pojedinim ustanovama ostalo potrošnog materijala", istakla je Mirosavljevićeva.
Imućniji pacijenti, koji ne žele mesecima da čekaju na operaciju, odlučuju se za privatne klinike.
