Izvor: B92, Beta, Tanjug, 26.Nov.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
N.Pazar: Siromaštvo i nezaposlenost
Novi Pazar -- Siromaštvo sve teže pogađa stanovništvo Novog Pazara, a rad kuhinje Crvenog krsta je zbog nestaštice hrane pod znakom pitanja, kažu nadležni.
Na pomoć te humanitarne organizacije računa više desetina hiljada ljudi, rekla je Tanjugu sekretarka novopazarskog Crvenog krsta Ljiljana Kostić. Crveni krst je, zbog alarmantne humanitarne situacije, ponovo uputio apel uspešnim preduzećima i imućnim pojedinicima da pomognu rad narodne kuhinje, u kojoj se hrani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 900 siromašnih, rekla je ona.
"Rad kuhinje finansiraju Crveni krst Srbije i Crveni krst Norveške, lokalna samouprava izdvaja novac za hleb, ali u ovom momentu rezerve hrane su pri kraju", kazala je Kostićeva.
Ona je navela da je u poslednja dva meseca narodna kuhinja povećala broj korisnika za sto, ali da, zbog nedovoljne količine hrane, ima još 1.000 nerealizovanih zahteva.
Na porast siromaštva ukazuje i sve veći broj ljudi koji se Crvenom krstu obraćaju tražeći odeću, obuću, sredstva za higijenu, školski pribor za decu...
"Sa raznim zahtevima nama se godišnje obrati više desetina hiljada građana, a to su najčešće izbeglice, lica raseljena sa Kosmeta, stari, bolesni i radnici koji su ostali bez posla", rekla je Kostićeva.
Ona sa zabrinutošću pominje podatak da je Crveni krst nedavno uputio molbe za finansijsku podršku na adrese 500 potencijalnih donatora u Novom Pazaru.
Stiglo je samo 16 pozitivnih odgovora, čija je realizacija toj humanitarnoj organizaciji donela tek nešto više od 100.000 dinara.
Najveću podršku Crveni krst Novog Pazara sada dobija od stranih humanitarnih organizacija, koje najčešće obezbeđuju odeću i obuću za siromašne.
Nezaposlenost sa dve strane
Međutim, pitanje nezaposlenosti je usko povezano sa pitanje siromaštva u Novom Pazaru. Naime, gotovo svaki drugi radno sposoban čovek u Novom Pazaru je nezaposlen.
Preko 20.000 građana Novog Pazara čeka na posao. Međutim, neretko se dešava da se na oglase u medijima danima niko ne javlja. Radnici se žale na loše uslove koje nude poslodavci, a poslodavci se zale na lose navike radnika.
Statistika pokazuje da, posle juga Srbije, taj grad ima najveću stopu nezaposlenosti. Oni koji i traže posao ne pristaju da rade u lošim uslovima, dok poslodavci tvrde da bi za dobrog i kvalifikovanog radnika obezbedili dobre uslove.
Bilo je slučajeva da nezaposlene osobe, nezadovoljne ponuđenim uslovima, odbiju posao. Nakon što jednom odbiju odgovarajuće zaposlenje, Nacionalna služba za zapoljavanje briše ih sa svoje evidencije.
Tekstilna radnica Senada Rebronja ceo svoj radni vek provela je u Tekstilnom kombinatu "Raška". Uprkos teškoj situaciji u društvenom sektoru, nikada nije potražila posao kod privatnika. Kaže da ne želi da radi za bilo koga.
Kao samohrana majka troje dece, od kojih je jedno dete sa posebnim potrebama, Senada tvrdi da bi joj rad kod privatnika uskratio mogućnost da se posveti svojoj porodici.
"Poslodavac traži nešto nemoguće i ne vrednuje tvoj rad, do iznemoglosti te drži uz jednostavno puno, hiperpuno radno vreme, a ovamo da se vratim kod deteta sa posebnim potrebama, ne bih to sve mogla da postignem, ne znam koliko bih mogla da izdržim", kaže ona.
Sa druge strane, poslodavci tvrde da je problem radne snage dominantan u poslednjih nekoliko godina. Novopazarska firma "Big bojz" jedna je od tekstilnih firmi koja radnicima nudi dobre uslove.
"Kao proizvođači spremni smo da za dobrog radnika ponudimo dobre uslove i skromne zarade, s tim što smo u nedostatku tih dobro obučenih radnika", kaže Seudin Sejdović, vlasnik fabrike ''Big bojz".
Već dugo vlada mišljenje da ljudi ne traže posao ili da, kada im se ponudi, biraju posao jer većina njih živi zahvaljujući novcu koji im šalju članovi familije iz inostranstva.
"Da se radi mora, naročito u privatizivanim firmama, a moraju se menjati i stare navike." To je, smatraju u gradskom odboru Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS), formula za prevazilaženje jaza između poslodavaca i radnika.
"Radnicima su ostale stare radne navike i vremena 80-ih godina", smatra Džemo Graca iz ASNS-a.
"Ali nije to samo razlog, razlog je mnogo veći - što ima i poslodavaca koji su jako loši prema radnicima, ali ima i dobrih, jako dobrih poslodavaca. Međutim, po meni je najveći problem što je ovaj kraj privredno i ekonomski uništen", kaže on.
