Izvor: Politika, 28.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej posvećen mitropolitu Josifu
Otvaranjem spomen-muzeja meštani užičkog sela Drežnik odužili su se svom zemljaku, crkvenom velikodostojniku koji je u teška vremena Drugog svetskog rata vodio SPC
Drežnik kod Užica. – I staro i mlado u nevelikom Drežniku kod Užica, na biserno čistom Rzavu koji se odatle spušta ka Arilju, juče se, na Veliku Gospojinu, sjatilo na najveću svečanost održanu u selu poslednjih decenija. Otvoren je spomen-muzej mitropolitu Josifu Cvijoviću, tačno na 130-godišnjicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegovog rođenja. Najpoznatijem Drežničaninu, koji je za života svom rodnom kraju nesebično pomagao, zavičaj se, pola veka posle njegove smrti, dostojno odužio.
Mitropolit Josif ostaće upamćen kao crkveni velikodostojnik koji je u najteža vremena Drugog svetskog rata bio na čelu Srpske pravoslavne crkve. Zamenjivao je tada zatočenog patrijarha srpskog Gavrila, bio predsedavajući crkvenog Sinoda. Hrabar i odlučan, pomagao je sveštenstvo i narod, čuvao ugled crkve, nastojao da svet sazna o tadašnjim patnjama srpskog naroda. Uspeo je da sačuva jedinstvo SPC, uvek nalazeći izlaz iz teških situacija u kojima su se država i crkva nalazile.
– Trudio se da bude van ideoloških sukoba, da različite vojske i ideologije ne utiču na stav crkve – kaže za „Politiku” unuka mitropolita Josifa Mileva Karakašević, koja je prisustvovala svečanosti u Drežniku.
– Nije hteo nikoga da anatemiše, ni partizane, sva su deca božija, nikog ne mogu da izdvajam, govorio je. A kad mu je Nedić ponudio saradnju, njegov odgovor je glasio: vi radite po svome, a ja ću po svome, zajedno ne možemo nikako. Crkvu je držao po strani od bilo kakvih političkih uticaja – ističe unuka mitropolita Josifa Cvijovića.
Ali, posle rata komunisti nisu dobronamerno gledali na stavove Josifa Cvijovića. Imao je ozbiljnih problema s novom vlašću, pa su ga 1950. u Beogradu uhapsili i bez suđenja držali u zatvoru, da bi ga kasnije pritvorili u manastir Žiču. Pamti se da je tih godina u američkoj štampi postavljano pitanje zašto Titova vlast Stepinca oslobađa, a mitropolita Josifa bez ikakve krivice i sudskog postupka drži zatvorenog. Mada je potom oslobođen, vreme provedeno u zatočeništvu narušilo je mitropolitovo zdravlje, kasnije je oboleo i preminuo 1957. U decenijama nakon rata, o delu mitropolita se nije mnogo govorilo, ali protok vremena nije izbrisao sećanje Drežničana na znamenitog zemljaka. Gradnju spomen-muzeja posvećenog mitropolitu, posebno zaslužnog za gradnju crkve Uspenja presvete Bogorodice u Drežniku pre osam decenija, ovdašnja crkvena opština započela je, na prostoru pokraj same crkve, pre dve godine. Posao je okončan zaslugom mnogih dobrotvora, u saradnji sa stručnjacima Narodnog muzeja iz Užica. Izloženi su lični predmeti mitropolita Josifa, dokumenti, odlikovanja, crkvene posude i odežde, fotografije i umetničke slike na kojima je ovaj velikodostojnik. Bio je to jerarh nepokolebljive vere, gorostasna ličnost, naglasio je na otvaranju kustos užičkog muzeja Zoran Jančić.
Domaćin ove svečanosti i crkvene slave u Drežniku Stanislav Šmakić kaže da je ovo veliki dan za selo, trenutak kad se ceo kraj odužuje čoveku koji je mnogima pomagao.
– Malo se o delu Josifa smelo pričati posle rata. Ali evo, druga su vremena, i mi smo organizovali da mu napravimo spomen-muzej. To je naše nastojanje da buduće generacije ne zaborave delo Josifa Cvijovića – rekao nam je Šmakić.
B. Pejović
[objavljeno: 29/08/2009]
